Brander — разлика између измена

Prvi branderi se pominju u [[Античка Грчка|staroj Grčkoj]] prilikom [[Опсада Тира|opsade Tira]], koristili su ih [[Римљани|Rimljani]], kao i [[Арабљани|arabljani]]. U početku su se kao branderi koristili dotrajali ratni i trgovački brodovi, a od 16. veka i [[Галија (брод)|galije]] koje bi noću uspomoć vesala posade dovele do protivničkih brodova, zakačile kukama i palile. Prvi namenski građeni branderi se pojavljuju početkom 17. veka. Bili su to brodovi deplasmana 70 do 320 t, čvrste konstrukcije sa 20 do 28 otvora na bokovima broda koji su ličili na toparnice. U unutrašnjosti broda nije bilo uzdužnih pregrada, tako da je vladala velika promaja kada bi se otvori na oba boka otvorili. Na samoj palubi nije bilo otvora kako plamen ne bi prerano suknuo u vis i zapalio snast. Sami branderi su bili punjeni zapaljivom smesom koja se sastojala od raznih smola, katrana, ulja i drveta koje je bilo namočenu u ulje kojem su dodavani sumpor i kamfor. Ovaj zapaljivi arsenal je bio smešten između paluba i povezan mrežom drvenih žlebova napunjenih barutom kako bi se lakše i brže zapalio. Na svakom otvoru su postavljane i posude sa zapaljivom tečnošću iza kojih su bile bombe koje bi svojom eksplozijom bacale i palile tu tečnost na bokove neprijateljskih brodova. Još 8 do 12 bačvi napunjenih tom tečnošću se nalazilo na palubi, a na njima bi se postavljali drveni dimnjaci. Te bačve su se palile saa velikim zakašnjenjem tako da plamen koji je izlazio kroz dimnjake zapali snast tek kada brander udari u neprijateljski brod. Za odbranu od naoružanih čamaca koje bi protivnik poslao u susret, branderi su bili naoružani sa 6 do 12 topova. Posada brandera se sastojala od 20 do 50 članova koji su palili fitilje i čamcima ili plivanjem napuštali brod. U miru su branderi služili kao stražarski brodovi sa smanjenim posadama od 5 do 15 ljudi.