Википедија

Бернард Монтгомери — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м uvod; козметичке измене
Ред 13:
| године_служења =
| чин =
| род =
| јединица =
| битке =
Линија 50 ⟶ 51:
После победе код Ел Аламејна, Монтгомери је проглашен за [[витез]]а и унапређен у чин пуног генерала. Британска 8. армија прешла је у гоњење немачких јединица које су се повлачиле ка западу. Захваљујући великој премоћи у техници и људству, Монтгомери је вршио сталан притисак на немачке трупе у повлачењу онемогућивши Ромела да се утврди на неком од повољних положаја дуж пустињског пута. Дана [[6. март]]а [[1943]]. године успешно је одбијен последњи Ромелов напад на развучени поредак британске 8. армије у близини [[Меденин]]а. Британци су се поново сукобили са Немцима, на старој француској утврђеној линији познатијој под називом [[Марет линија]]. Борбе око Марет линије вођене су у периоду од 20-27. марта. Монтгомери, који је предвидео снажан немачки отпор на овом положају, наредио је делу својих јединица да у широком луку изврши обилазак десног крила Марет линије. Захваљујући овом маневру, немачке и италијанске јединице биле су принуђене да напусте утврђене положаје и повуку се дубље у [[Тунис]].
 
Кампања у Северној Африци показала је да у енглеској војсци још увек постоји висок морал (број болесних војника и [[Дезертерство|дезертердезертера]]а је смањен на најмању могућу меру). Такође, током ове кампање дошла је до изражаја одлична сарадња између различитих родова војске као и одлично разрађен систем снабдевања армије у наступању.
 
Следећа велика савезничка операција била је [[Савезничка инвазија Сицилије|Операција Хаски]], како је назван план искрцавања на [[Сицилија|Сицилији]]. Током ове кампање испољила се затегнутост у односима између Монтгомерија и америчких генерала. Монтгомери је искористио утицај током планирања операције да наметне свој план битке што је изазвало негодовање код америчких генерала [[Џорџ Смит Патон|Патона]] и [[Омар Бредли|Бредлија]]. Каснији развој битке на терену био је додатни разлог за погоршање односа између енглеског и америчких генерала.
Линија 62 ⟶ 63:
 
=== Напредовање ка Рајни ===
Значајно повећање у броју америчких јединица (са 2 на 5 дивизија током [[Битка за Нормандију|Д-дана]] и са 72 на 85 дивизија у [[1945]]) учинило је политички некоректним даљи опстанак Монтгомерија као врховног команданта савезничких копнених трупа у Европи. Због тога је Ајзенхауер, који је наставио да врши функцију врховног команданта савезничких снага у [[Европа|Европи]], преузео и ову функцију, док је Монтгомери остао на месту команданта 21. групе армија која је углавном била сачињена од британских и канадских јединица. Монтгомери се снажно противио овој промени иако је она била планирана још пре почетка инвазије. [[Винстон Черчил]] је узбрзо затим унапредио Монтгомерија у чин [[Генерал-фелдмаршал|фелдмаршалфелдмаршала]]а како би компензовао за губитак позиције врховног команданта копнених снага.
 
Упркос смени, Монтгомери је и даље задржао велики утицај на даљи ток одвијања савезничких операција. Успео је да убеди Ајзенхауера у исправност своје стратегије одлучујућег продора у правцу [[Рурска област|Рурске области]], која је требало да оконча рат до [[Божић]]а. Ова операција, познатија под називом [[Операција Маркет Гарден]], изведена је током септембра [[1944]]. године. План операције уопште није личио на дотадашње Монтгомеријеве планове: офанзива је била смела и лоше планирана. Операција Маркет Гарден није постигла жељени циљ, а савезничке снаге су претрпеле значајне губитке. Најгоре је прошла [[британска 1. падобранска дивизија]] која је изгибила више од три четвртине људства. Монтгомеријева опседнустост продором у правцу [[Рурска област|РурРура]]а одвукла му је пажњу од реализације операције ослобађања [[Антверпен]]а и чишћења области око ове луке која је била од изузетног значаја за снабдевање савезничких јединица.
 
Када је [[16. децембар|16. децембра]] [[1944]]. године уследио изненадни немачки напад преко [[Ардени|Ардена]], којим је отпочела [[Арденска битка|Битка за избочину]], фронт америчке 12. армијске групе је расцепљен, а већи део америчке 1. армије нашао се на северном крилу избочине. Командант армијске групе, генерал Бредли се затекао у [[Луксембург]]у, на јужном боку избочине због чега је имао велике тешкоће да успостави ефективну команду над америчком 1. армијом. Монтгомерију, који је био најближи савезнички командант, Ајзенхауер је [[20. децембар|20. децембра]], упркос снажном Бредлијевом противљењу, поверио команду над [[Кортни Хоџис]]овом 1. армијом и америчком 9. армијом. Монтгомери је одмах обишао све америчке команданте и успоставио сталну везу са њима. Извршио је прегруписање британског XXX корпуса који је представљао стратешку резерву, реорганизовао је америчке одбрамбене положаје и наредио повлачење из [[Сент Вит]]а. Немачки командант 5. оклопне армије, фон Мајнтофел је рекао: ''"Акције америчке 1. армије претвориле су се у читаву серију индивидуалних заштитних борби. Монтгомеријев допринос се састојао у томе што је читав низ изолованих борби претворио у кохерентну битку вођену према јасно дефинисаном плану. Његово одбијање да се упусти у преурањене и изоловане контра-нападе омогућило је Американцима да прикупе резерве и да онемогуће даље проширење немачког пробоја."''
 
Ајзехнауер је сматрао да Монтгомери мора да крене у офанзиву [[1. јануар]]а како би се сусрео са [[Џорџ Смит Патон|ПатонПатоновом]]овом армијом која је још од [[19. децембар|19. децембра]] напредовала са југа. Ипак, Монтгомери је одбио да ангажује пешадију неприпремљену за зимске услове да би освојио стратешки неважан комад територије. У напад је кренуо тек [[3. јануар]]а. Велики број америчких официра сматрао је да није требало да оклева иако је за њега било карактеристично да није кретао у напад без добре припреме. По завршетку битке, америчка 1. армија враћена је у састав америчке 12. армијске групе: америчка 9. армија остала је у саставу британске 21. армијске групе све до преласка [[Рајна|Рајне]].
 
Монтгомери је у [[фебруар]]у [[1945]]. године наставио са напредовањем у правцу Рајне у склопу операција Веритабл и Гренејд. После преласка Рајне [[24. март]]а, Монтгомери је одсекао [[Данско полуострво]] да би [[4. мај]]а примио предају немачких снага у северној [[Немачка|Немачкој]], [[Данска|Данској]] и [[Холандија|Холандији]].
Линија 77 ⟶ 78:
 
== Монтгомери и јавност ==
Пре пензионисања, неки Монтгомеријеви ставови, као што је нпр. питање расе, често су били јавно критиковани. Након што је јавност сазнала какве погледе на свет Монтгомери има, његова репутација је нагло опала. Његови мемоари окарактерисани су као [[ароганција|арогантни]] хвалоспев самоме себи. Монтгомери је жестоко критиковао своје саборце, а нарочито Ајзенхауера (кога је између осталог оптужио и да је захваљујући његовој неспособности рат трајао годину дана дуже) што је за последицу имало престанак њиховог пријатељства. Јавно се дивио [[Апартхејд]]у и [[Кина|кинеском]] [[комунизам|комунизму]] под руководством [[Мао Цедунг|Мао Це Дунга]]. У исто време, био је један од највећих противника [[хомосексуалност|хомосексуалности]]и у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], тврдећи да је Акт о сексуалним преступима из [[1967]]. године погодан само за исмевање "''и да се такве ствари могу толерисати у Француској, али ми смо ипак Британци - хвала богу.''" Да иронија буде већа, у књизи „До голе коже“ ({{јез-енгл|Full Monty}}) објављеној [[2001]]. год, Монтгомеријев званични биограф и дугогодишњи пријатељ [[Најџел Хамилтон]] написао је да је Монтгомери био „прикривени хомосексуалац“ који је имао „квази љубавне афере“ са многим младићима и дечацима али да са њима није имао сексуалне односе. Међутим, ова тврдња није била поткрепљена конкретним доказима.
 
Монтгомери је умро [[1976]]. године у свом дому у [[Алтон]]у у [[Хемпшир (грофовија)|ХемпширХемпширу]]у, а сахрањен је у оближњем црквеном дворишту цркве Светог крста у [[Бинстед]]у, након државног погреба у капели Св. Ђорђа у [[Виндзор (Енглеска)|ВиндзорВиндзору]]у.
 
== Карактер и контроверзе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бернард_Монтгомери”