Мартина (Ираклијева супруга) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 46:
== Мартинино регентство ==
После владе од свега 103 дана, Константин III је умро [[24. мај]]а 641. године. Иако је било добро знано да је годинама боловао од [[туберкулоза|туберкулозе]], у Цариграду се проширила вест да је Мартина отровала Ираклијевог најстаријег сина. Наводно у томе је имала помоћ патријарха Пира који је нешто раније помогао Константину III да се домогне новца своје помајке. И Пир и Мартина су били следбеници монотелитског учења које је доцније осуђено као јеретичко на [[Шести васељенски сабор|Шестом васељенском сабору]] у Цариграду (680—681), док је Ираклије Константин, по [[Михаило Псел|Михаилу Пселу]] који је живео у -{XI}- веку, био присташа [[православље|православља]].
По Константиновој смрти, Ираклије II, дечак од петнаест година, је проглашен за јединог цара, а пошто је био на граници пунолетства, Мартина је преузела вођење владарских послова у његово име. Свештенство се одмах изјаснило против нове владе подржавајући Константинове синове. Мартина је убрзо покушала да придобије војску и сваки војник је добио дар од по три сребрњака. Ипак, неколицина официра верних Константину су натерани да се замонаше и послати су у прогонство. Међу њима је био и популарни војсковођа Филагрије. Поред тога, Мартина је обновила политику подршке монотелитима. Александријски патријарх Кир, кога је Ираклије протерао због пада Египта у руке Арапа, опозван је и послат у своју [[митрополију (Ираклијева супруга)|митрополију]]. У новембру 641. Кир је као царски емисар потписао предају [[Александрија|Александрије]] муслиманским Арапима који су већ држали остатак Египта.
Чим је Кир послат у Египат у септембру 641. године постало је јасно да ће царска влада и дефинитивно препустити некада најбогатију провинцију Царства [[Мухамед]]овим следбеницима. Опште незадовољство Мартинином владом, подгрејано намераваном предајом Александрије, искористио је врховни заповедник Истока и Филагријев пријатељ, [[Валентин Аршакуни]]. Способни [[Јермени]]н је одреде из [[Мала Азија|Мале Азије]] довео у Халкедон, град на азијској обали Босфора насупрот Цариграду одакле је објавио да долази како би заштитио Константинове синове. Ираклиона се затим одважно појавио у Халкедону са десетогодишњим синовцем Ираклијем и обећао војницима да ће усинити дечака и учинити га својим савладарем. Војска је само тренутно умирена и Валентин је убрзо почео да пустоши усеве у азијским предграђима Цариграда. У престоници су избили немири и Ираклије -{II}- је био принуђен да крунише малог Ираклија коме је окупљени народ извикао владарско име Константин. Због своје младости Ираклије Константин је прозван деминутивом Констанс и остаће упамћен као [[Констанс II Погонат|Констанс II]]. Међутим, даљи немири су
== Пад ==
| |||