Морални релативизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
мНема описа измене
Ред 1:
{{би}}
Позиција '''моралног релативизма''' (или ''релативности морала'') у [[филозофија|филозофији]] говори да [[морал]] или [[етика]] не рефлектују апсолутне или универзалне моралне истине, већ да су зависни од социјалних, [[култура|културних]], [[историја|историјских]] или личних утицаја и да не постоји јединствени стандард којим можемо проценити етичку истину.
 
Насупрот њему, [[морални апсолутизам]] заснива [[морал]] на апсолутним истинама које су обавезујуће за све људе (или можда и шире посматрано?) и углавном се базирају на некој од [[религија]] или [[идеологија]].
 
[[Морални универзализам]] се заснива на јединственом моралном [[стадардстандард]]у који се прилагођава датој ситуацији - према одређеним културним или историјским околностима. Чињеница да се неке одредбе овако посматраног морала сматрају општеприхваћеним, а неке се „прилагођавају околностима“ отвара врата злоупотреби и двоструким стандардима.
 
Екстремна позиција моралног релативизма заступа став да је бесмислено да је особа или група људи процењује поступке других, мада већина моралних релативиста заступа нешто мекши став. [[Егзистенцијалиста]] [[Жан-Пол Сартр]] сматра да субјективни [[морални]] кор лежи у основи моралног поступања особе. По таквом погледу јавни морал је рефлексија социјалних конвенција, и само лична моралност се може сматрати аутентичном.
 
Морални релативизам није исто што и плурализам вредности који који препознаје коегзистенцију супротстављених [[идеја]], али оне не морају бити једнако валидне. Насупрот томе морални релативизам заступа став да нема преферираног стандарда којим се могу мерити различити системи, те да супротстављене моралне позиције немају вредност истине.