Хедонизам — разлика између измена

'''Хедонизам''' је тежња ка задовољству које је само по себи сврха и прави циљ свих деловања. Хедонизам има упориште у бројним филозофским мишљењима: [[Епикур]]у и епикурејцима, [[утопија|утопистима]] као што је [[Томас Мор]], [[утилитатизам|утилитаристима]], филозофима натуралистима, као и психологији понашања. Како постоје различите концепције задовољства, постоје и различите варијанте хедонизма. Психолошки хедонизам заступа мишљење да појединац треба и мора да делује у циљу остварења жеље за задовољством, егоистички еротични хедонизам да појединац мора да дeлује у скаду са оним што му највише доноси задовољство на дужи период и, најзад, универзални хедонизам да појединац мора да делује у складу са оним што ће током дугог времена да задовољава највећи број људи.

 

 

[[Епикур]]ов хедонизам је заправо продуховљени хедонизам. Он сматра да су душевни болови тежи од телесних, јер [[тело]] пати само због садашњих болова, а [[душа]] подноси и прошле и садашње, а можда и будуће болове под задовољством подразумевају одсуство телесних болова и душевног неспокојства. Пријатан живот пружа само [[разум]] који критички процењује разлоге за бирање или одбацивање мишљења. Погрешна мишљења представљају главни узрок за појаву душевних збрка и неспокојства.