Матијас Гриневалд — разлика између измена

* Његово главно дело је '''Исенхајмски олтар''' настао између [[1513]]. и [[1515]]. године који комбинује [[сликарство]] и [[вајарство]] са савршеним изображењем израза и људског тела у покрету. Сада се може видети у музеју у [[Колмар]]у у [[Француска|Француској]]. Био је наручен од стране праецептора Гуида Гуерсија као главни олтар за манастирску цркву св. Антонија у Исенхајму у [[Алзас]]у у Француској. Ово дело је током дугог времена приписивано Албрехту Диреру а делује на нас снагом којом је осликана Сикстинска капела од стране једног [[Микеланђело|Микеланђела]]. Ова резбарена шкриња има два пара крила која се покрећући стварају три позорнице. У склопљеном стању се види Распеће која је вероватно најимпресивније које је икада насликано. Распеће је по своме деловању озбиљно док је када се отворе спољашња крила даље сцене већ много ведрије. На крилима овог складног олтара се налази Св. Антоније и Св Себастијан и ред великих појава на лицу и задњим странама појединих крила; Девица Марија ослављивана анђелима у готској архитектури и Мадона- Марија као мати са малим Кристом у наручју, на задњој страни су такође ; прикази из живота светаца Антонија и Павла, Кристово устајање из мртвих и откровење Маријино а на другој страни и разапињање Криста на криж са Маријом и Јованом Рељеф у средини представља стављање Кристовог тела у гроб. Овде је најупадљивије постављање покрета који прожима ове слике које конфронтира са схватањима из позне готике. Светлост коју употребљава је богата у преливима боја и карактеризиранакарактеризована је беспримереном смелошћу и може се мерити и упоређивати само са бојом у сликама у Венецији.