Ендогамија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 23:
У ендогамији си дуго времена живјеле, због одвајања из свог племена, албанске породице у сремским селима: Никинце, Хртковци и Јарак. Слична је ситуација у Петровом Селу, на [[Мироч]]у, јер се црногорско становништво дуго није мијшало са влашким. Они су у ендогамији остали и по завршетку [[Други свјетски рат|Другог свјетскиог рата]]. Слична оаза је постојалаи у околини [[Птуј]]а, али се ова ситуација већ у цијелости измијенила. <ref name="Сана" />
 
У условима непријатељске окупације становништво је прибјегавало поред ендогамије и етномимикрији. За ово професор Лутовац наводи примјер становништва из Шарских жупа, Горе, а дјеломичноделимично и Опоља. Ово становништво је прешло у ислам, затим промјенило ношњу, али је обичаје и српски језик задржало све до наших дана. По спољашњем изгледу Албанци, а по језику и осјећајима они су били Срби, који живе у ендогамији. <ref name="Сана" />
[[А. Урошевић]] сматра да су Читаци из Косовско-Метохијске области старији српски елеменат који је временом примио исламску религију, али се ипак много мјешао са сусједима. Што говори да је живио у ендогамији.<ref name="Сана" />