Статички RAM — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 2:
'''Статички РАМ''' или скраћено '''СРАМ''' ({{јез-енг|Static random access memory}}) је врста [[полупроводник|полупроводничке]] [[меморија (рачунари)|меморије]].
 
== Карактеристике ==
Статички РАМ је реализован помоћу [[бистабилно коло|флип флопова]]. Основна меморијска ћелија је флип флоп, који представља један [[Бит (рачунарство)|бит]].
Статички РАМ омогућава вишеструко учитавање, међутим садржај се брише одмах после искључивања напајања. Овај проблем се углавном решава тако што се уграђује батеријско напајање, у случају да током рада изненада нестане напон са електричне мреже.
Статичке РАМ меморије заузимају већи простор од динамичог РАМ-а и имају много већу цену, али их одликује велика брзина рада, такође грешке у раду код статичких меморија су знатно ређе него код динамичких меморија.
 
== Техника израде ==
* '''Биполарни статички РАМ''', углавном израђен у [[ECL (електроника)|ЕЦЛ техници]] или [[Транзистор -транзистор логика|ТТЛ техници]]. Предност биполарног статичког РАМ-а, је велика брзина рада, а главни недостатак је велика потрошња електричне енергије, као и висока цена.
* '''ЦМОС статички РАМ''', меморијске ћелије су флип флопови изведени у [[Технологија комплементарног метал-оксид-полупроводника|ЦМОС техници]], принцип рада је исти као код биполарних меморија, међутим разликују се карактеристике које су условљене техником израде. Предност ЦМОС РАМ-а је мала потрошња енергије, и јефтина цена, међутим одликује га мања брзина у односу на биполарни статички РАМ.
 
== Употреба ==
Статички РАМ се употребљава за меморије мањег капацитета, попут [[Кеш меморија|кеш меморије]] на процесору, која се данас искључиво израђује од статичког РАМ-а.
 
== Литература ==
* Дигитална електроника, Слободан Здравковић, Милан Топаловић, Франце Пресетник, Завод за уџбенике и наставна средства-Београд, Осмо издање 2005. године
 
 
[[Категорија:Полупроводничке меморије]]