Круница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 39 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q107412
мНема описа измене
Ред 4:
Према теорији [[Еволуција (биологија)|еволуције]], еволутивно су прво настале биљке са раздвојеним круничним листићима, а потом су од њих настале и биљке са спојеним круничним листићима. Заступници ове теорије наводе бројне [[палеонтологија|палеонтолошке]] доказе који потврђују ову тезу. Многи [[ботаника|ботаничари]] верују да је до појава цветова са сраслим круничним листићима настала са појавом грађе инсеката која омогућава [[опрашивање]] цветова.
 
Улога крунице је да привуче пажњу животињама које имају улогу у [[размножавање|размножавању]] биљке тако што опршују цвет. Крунични листићи својим обликом, обојеношћу и етарским уљима која испуштају примамљују животиње које опрашују цвет. Многи цветови из круничних листића луче [[нектар]] којим примамљују инсекте и друге животиње. Код неких цветова се нектар лучи на слободној, горњој површини, док се код других стварају џепаста удубљења заштићена љуспама и длакама. Код неких круница се, у спецјалнимспецијалним израштајима - остругама (calcar) лучи [[мед]]. Ова појава се најчешће јавља код [[породица (биологија)|породице]] [[Љутићи]] (''-{Ranunculaceae}-'').
 
Код биљака које се опрашују помоћу [[ветар|ветра]], круница је често у потпуности редукована. Ова појава је настала да се [[полен]]ова зрна не би задржавала на круничним листићима. Цвет који нема круничне листиће се назива апетални цвет.