Михаило Петровић (хирург) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33:
{{цитат2|''Примићу вас, amice, на своје одељење под условом да станујете у непосредној близини болнице, да се 'раните што ближе, да се не бавите приватном праксом и да сте сваког тренутка болници на расположењу.''}} У Српску војску ступио је 1893. године.
Године [[1896]]., под недовољно разјашњеним околностима,{{напомена|Остаће, међутим, нерашчишћено да ли је по специјализовању код Суботића, Петровић у Ниш отишао јер није имао куд? У Београду је, тврде, дошао у сукоб са бирократским цепидлачењима, као и толики наши, у то доба, способни стручњаци; па је прешао у војску.}} Михајло Петровић је у чину санитетског капетана,
{{цитат2|''Затекао сам лоше стање не беше ни колико толико подесног локала где би се оно могло сместити. Просторија у којој смо требали да оперишемо, била је смештена у једној од болесничких соба Трећег павиљона, у којима су лежали сви могући болесници, но која је била моментално испражњена и окречена. Све до половине 1898. године радили смо у тој соби. Но, како се те године довршио један нов приземни павиљон са две велике собе и по две мале, то га је хируршко одељење заузело и у једној од тих малих соба - од 9 m² - наместило операциону салу, а од ходника оградом одвојило предворје операционе сале, за прање руку и пресвлачење хирурга и његових помоћника, према асептичном протоколу.''}}
| |||