Метар — разлика између измена

'''Метар''' (симбол '''-{m}-''') је [[СИ основна јединица]] за [[даљина|даљину]] (или [[дужина|дужину]] у говору физичких наука). Дефинише се као [[дужина]] путање коју у апсолутном [[вакуум]]у пређе светлост за [[време]] од тачно 1/(299 792 458) [[секунд]]и. Ова дефиниција не мења величину јединице (погледати [[#Историја|Историју]] испод), али је уведена да би пратила скорашњи развој у вези са техникама за мерење, где се дужина и време могу репродуковати са веома великом тачношћу – у случају са временом, до тачности од 10¹³. Један метар је једнак приближно 39,37 [[инч]]а (3,28 [[Стопа (јединица)|стопа]]).

 

Метар може да се користи са [[СИ префикс]]има.

 

|}

 

1 метар је еквивалентан са:

* тачно 1/0,9144 [[јард]]а (приближно 1,0936 јард)

* тачно 10000/254 [[инч]]а (приближно 39,370 инча)

 

Начини дефинисања метра су се временом мењали:

 

* [[1799]]: Дефинитивни прототипови метарних шипки од [[платина|платине]].

* [[1889]]: Међународни прототип метарне шипке од платине-[[иридијум]]а.

* [[1983]]: Дефиниција на основу брзине светлости: Дужина коју [[брзина светлости|светлост]] пређе у вакууму за 1/(299 792 458) [[секунд]]е.

 

 

У [[18. век]]у, била су два фаворизована прилаза дефиницији стандардне јединице за дужину. Неки су предлагали дефинисање метра као дужине [[клатно]] са полу-[[период]]ом од једне [[секунд]]е. Остали су предлагали дефинисање метра као један десетмилионити део дужине земљиног [[меридијан]]а по квадранту (једна четвртина обима земље). [[1791]]. године, [[Француска Академија Наука]] је одабрала меридијанску дефиницију, користећи [[Париз|Париски]] меридијан, уместо дефиниције са клатном због мале варијације силе [[гравитација|гравитације]] над површином земље, која утиче на период клатна.

Августа [[1793]]. године, Републиканска Влада у Француској је одлучила да стандардна јединица дужине буде 10^-7 земљиног квадранта који пролази кроз Париз и да се јединица назове метар. Пет година касније мерење је завршено и направљена су три стандарда од платине и више копија од гвожђа. Даље анализе су показале да је дужина земљиног квадранта била погрешно измерена, што је проузроковало да прва прототип шипка буде за петину милиметра краћа (због погрешног прорачуна заравнања земље), па је уместо мењања дужине метра како би се одржао 10^-7 однос, метар је редефинисан као растојање између две означене тачке на шипци. Тако да је обим [[Земља|Земље]] кроз полове само ''приближно'' 40 милиона метара.

 

* A Dictionary of Scientific Units - including dimensionless numbers and scales. 5th Edition 1986. H.G. Jerrard and D.B. McNeill.-->

 

* [[СИ]]

* [[СИ префикс]]