Петровска скупштина у Крагујевцу (1848) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
мНема описа измене |
||
Ред 6:
На границама Србије, y Аустрији и Мађарској, букнула је [[Мађарска револуција 1848.|1848. револуција]], a народ је желео да ce [[Српска револуција 1848—1849.|подуггире борба]] коју су повели [[Срби у Војводини|Срби из Војводине]] против [[Мађар]]а. У договору с Кнезом Савет је решио да ce сазове народна скупштина за 1 јун 1848 y Крагујевцу, да би ce саслушале народне жеље. Како ce, међутим, осетио јачи покрет међу Обреновићевцима ([[Кнез Милош]] је дошао y [[Загреб]], a [[Кнез Михаило]] y [[Нови Сад]]), сазив скупштине био је одложен за [[Петровдан]], [[28. јун]]а 1848.
Сазивање петровске скупштине мотивисано је „усколебаним стањем y Европи и y неким пределима самог суседства нашег и због могућности да ce јаве још тежи и важнији догађаји". Савет је донео и одредбе како ће ce бирати скупштинари. Одређено је да ce на сваких 250 пореских глава бира по један посланик. Сем тога, y скупштину су ушли сви окружни начелници, по један срески начелник, по један мирски свештеник из сваког округа, по један монах из сваке епархије, a из архидијецезе по два, према одредби архијереја, те два официра граничне војске,
Скупштина ce састала заказаног дана на отвореном пољу. Присуствовао је Кнез са Саветом, a отворена је Кнежевом беседом. Кад ce прешло на рад, било је бурних сцена између чланова Савета и скупштине, која је оштро замерала влади и Савету што ce кроз пет година није скупштина сазивала. Ред је повраћен интервенцијом Томе Вучића Перишића, па је скупштина прешла на изношење жеља и предлога, који су за владу требали да буду оријентација за даљи рад.
Посланици свих округа, сем ужичког, тражили су да ce скупштина састаје и y будуће. [[Крушевачки округ]] тражио је да ce скупштина сазива увек кад ce што ради на благостању отаџбине. [[Алексиначки округ]] тражио је да ce скупштина сазива бар сваке треће године. Окрузи [[Ћуприски округ|ћупријски]], [[Пожаревачки округ|пожаревачки]] и [[Црноречки округ|црноречки]] тражили су да ce обична (мала) скупштина сазива сваке године, a велика народна скупштина да ce сазива сваке треће године. Посланици осталих једанаест округа предлагали су да ce скупштина састаје сваке године.
Ред 14:
Кнез Александар, поводом ових жеља, изјавио је да је Савет већ саставио комисију која има да изради нацрт и правила народне скупштине, како ce не би повредио устав (који не предвиђа установу народне скупштине), и како би држање скупштине било y саглаоности са циљем доброг тока уставних послова.
Савет, коме су упућене
* 1) да ce скупштина сазива сваке године; управна власт може сазвати и ванредне скупштине;
* 2) право скупштине биће да управној власти подноси жалбе и молбе од стране народа, изјављује му потребе и чини разне корисне предлоге; влада ће, сем тога, показивати скупштини рачуне прошле године и постојеће стање народне касе;
Ред 21:
* 5) посланик може бити сваки Србин из ма кога реда, земљорадничког, трговачког, чиновничког или свештеничког.
Скупштина је завршила рад подневши Кнезу и Савету 95
== Извори ==
| |||