Википедија

Светилишта словенске вере — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
Ред 55:
# '''Горадак, [[Хмељничка област]], Украјина''' - на ивици насеља из [[6. век|VI]]-[[8. век|VIII века]] налази се камена плоча (дужине 2,3 -{m}-, ширине 1,5 -{m}-), са траговима паљевине при врху, поред које се налази јама (пречника 1,5 -{m}-, дубине 20 -{cm}-) чије је дно спаљено, испуњена угљем, пепелом, спаљеним животињским костима и фрагментима керамике.
# '''Гора Градова ({{Јез-пољ|Góra Grodowa}}) код Тумлина ({{Јез-пољ|Tumlin-Węgle}}), [[Пољска]]'''<ref>Janusz Kędracki, [http://kielce.gazeta.pl/kielce/1,35266,5086663.html Odkrywamy Świętokrzyskie - Grodowa Góra], Gazeta.pl-Kielce, 03.04.2008., {{pl}}</ref><ref>Janusz Kędracki, [http://groups.google.com/group/rodzima-wiara-slowian/t/8992e69df6287d59 W kamiennym kręgu], Gazeta Wyborcza / Kielce 04.04.2008, pp. 06 {{pl}}</ref> - на високом брду (395-{mnm}-) на Свентокшким планинама ({{Јез-пољ|Góry Świętokrzyskie}} - ''„планина Светог крста“''), прекривена шумом, очувана су три концентрична насипа од наслаганог камена из [[8. век|VIII]]-[[9. век|IX века]], који немају одбрамбену вредност. На падини планине се налази насеље из [[9. век|IX]]—[[11. век|XI века]]. На врху планине подигнута је капела. Од [[1994]]. године локалитет је заштићен у оквиру резрвата природе ''„Камени кругови“'' ({{Јез-пољ|Kamienne Kręgi}}).
# '''Грачић, Жрновница, [[Хрватска]]'''<ref>Belaj V., „Hod kroz godinu“, drugo izdanje, Golden marketing, Tehnička knjiga, Zagreb,. {{page|2007., pp. 442, ISBN |978-953-212-334-0|pages=442}}</ref><ref>[http://www.dalmacijanews.com/Vijesti/View/tabid/74/ID/81435/Zrnovnica-Od-staroslavenskog-boga-Peruna-do-turisticke-atrakcije-FOTO.aspx Žrnovnica: Od staroslavenskog boga Peruna, do turističke atrakcije!], Приступљено 24. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.klapazrnovnica.com/web/hr/drutva-i-udruge Predstavljanje knjige PERUNOVO KOPLJE i trilogije akademika Radislava Katičića], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> - Једини до сада познати приказ бога Перуна и бога Велеса (приказан је у териоморфној форми - у облику медведа) рађен у камену. Камени фриз је уграђен у спољну страну фасаде цркве у Жрновници из [[10. век|X века]]. Сматра се да [[фриз]] потиче са оближњег археолошког локалитета Грачић код Жрновнице, где је био постављен у средишту капишта. Црква св. Јураја на брду Перун изнад Жрновнице гради угао од 23° у смеру север-североисток са црквом Успења Маријина Жрновници и св. Миховила, као и угао од 23° у смеру запад-југозапад са Змињим каменом и црквом Госпе у Сити.
# '''Дембно ({{Јез-пољ|Dębno }}), Пољска''' - насеље у Свентокшким планинама. Трг насеља је овалног облика (15-{х}-26-{m}-), окружен насипом и јарком. У јарку су пронађени изгореле каменови, угаљ, комади глазиране керамике.
# '''Добжешуво ({{Јез-пољ|Dobrzeszów}}), Пољска''' - насеље на високом брду у Свентокшким планинама. Овални трг (40-{x}-80-{m}-), омеђен је са три концентрична зида, оштећена на неколико места. Четврти зид одваја насеље од гребена. Основу ниских зидова (висине 1,5-2-{m}-), чине наслагани већи комади камења на којима је постављено мање камења, и на њему скицирано мање камење. Површина зидова спаљена, нарочито унутрашњи део првог зида и спољни делови другог и трећег. У центру трга се налази велики камен у коме су уклесани кругови. На више места на тргу и зидовима се налазе [[Стела|стеле]], велики заобљени каменови и жртвеници, четвртастог облика направљени од камена. У западном делу локалитета се налази камен темељац [[олтар]]а, поред кога је нађена керамика из [[8. век|VIII]]-[[10. век|X века]]. Узорак узет са првог зида је методом [[Радиокарбонско датирање|радиокарбонског датирања]] датиран на [[795]]. годину. Поред насеља се налази село из [[8. век|VIII]]-[[10. век|X века]]. Ископавања на овом локалитету су вршена у периоду [[1975]]-[[1981]]. и том приликом је откривено подручје 25-{х}-100-{m}- и испрекидани зидови.
Ред 107:
# '''Тжебјатув ({{Јез-пољ|Trzebiatów}}), Пољска''' - на брежуљцима у мочвари су две заравни (8x10-{m}- и 10x13-{m}-), окружене рововима (ширина 1-1,5 -{m}-, дубина 50 -{cm}-) у којима су нађен угаљ и фрагменти посуда из [[9. век|IX]]-[[10. век|X века]]. На заравнима се налазе огљишта и јаме за стубове.
# '''Фелдберг ({{Јез-нем|Feldberg}}), Немачка''' - остаци дрвеног храма налази се на рту, одвојеном полукружним јарком равног дна (ширина 2 -{m}-, дубина 60 -{cm}-). Остаци храма испресецани су рововима. Откривен је темељ у виду удубљења облика корита и централна јама испуњена угљем. Храм је правоугаоног облика (5-{x}-10-{m}-), подељен на два дела. На основу нађене керамике храм је датиран у [[7. век|VII]]-[[9. век|IX век]], према [[Радиометријско датирање|радиометријском датирању]] методом {{chem|14|C}} храм је датиран на период 900.-1000. година.
# '''[[Фишеринзел]] ({{Јез-нем|Fischerinsel}}), Немачка'''<ref>[http://nap1000.livejournal.com/5877.html?thread=199925 Рожаницы или руянские усы?] {{ru}}</ref><ref>Gringmuth-Dallmer E., Hollnagel A., ''Jungslawische Siedlung mit Kultfiguren auf der Fischerinsel bei Neubrandenburg'', Zeitschrift für Archäologie, №5, [[1971]]., pp. 102 – 133.
</ref> - у утврђеном насељу из периода [[9. век|XI]]-почетак [[13. век|XIII века]] пронађена су два дрвена идола међу остацима паљевине. У близини се налази полуострво, које се протеже у језеро и ограничено је са спољне стране плитким ровом који нема одбрамбену вредност (ширина 3-4 -{m}-, дубине 1 -{m}-). Претпоставља се да се овде налазило светилиште.
# '''Ходосовичи, [[Гомељска област]], Белорусија''' - у близини насеља и курганске могиле из [[10. век|X]]-[[11. век|XI века]] налазе се два трга (пречника 5 и 7 -{m}-), окружена малим рововима (ширина од 20 и 40 -{cm}-, дубина од 25-50 -{cm}-). На странама кругова се налазе удубљења у облику полумесеца (ширина 1,8 -{m}-, дубина 1 -{m}-). У средишту кругова се налазе плитке јаме (пречник од 0,6-1 -{m}-, дубина 15-25 -{cm}-), које су испуњене угљем, песком, пепелом и нагорелим камењем.
Ред 113:
# '''Храдско ({{Јез-чеш|Hradsko}}) код Мшена, Чешка''' - утврђено насеље из раног Средњег века, смештено на западној падини платоа, 16 m северно од групе пољопривредних и занатских зграда. Састоји се из неправилног спиралног прстенастог удубљења (ширина 100 -{cm}-, дубина 50-60 -{cm}-), са дужом осом оријентисаном у правцу исток-запад. На северозападној ивици се налазе кружно распоређене јаме за стубове. У средишту објекта се налази надземни део, приближо квадратног облика (дужина странице 105 -{cm}-). Нађене су крхотине посуда од глине, гвоздена игла, кости крава, сова, вепрова, оваца, коза и коња. Објекат је датиран на прелаз из [[8. век|VIII]] у [[9. век|IX век]].
# '''[[Хутињ]], Новгородска област, Русија''' - кружни трг, окружен прстеном сачињеним од великог камења. Унутар прстена се налази јама прекривена камењем и слојем спаљених костију животиња.
# '''Шапирево, Смоленска област, Русија'''<ref>E. A. Шмидт, ''Языческие святилища в Смоленском Поднепровье и Подвинье'', Восточная Европа в древности и средневековье - Доклады международной научной конференции, посвященной 75-летию профессора Э. М. Загорульского и 30-летию кафедры археологии и специальных исторических дисциплин БГУ, Белорусский государственный университет, [[Минск]], [[2004]]., pp. 88-97, ISBN 985-485-197-4</ref> - у мочвари, један километар југоисточно од села Шапирево, на левој обали реке Березинке налази се утврђено насеље. Овални трг (14-{х}-9 -{m}-) окружен је са две концентрична насипа (ширине 7 -{m}- и висине 0,8 -{m}-) и ровом (ширине рова је 4 -{m}-, дубина 0,4 -{m}-), на је чијем нађено изгорело камење, угаљ, пепео. Централни део трга је окружена је рупама за стубове, а земља је прекривена слојем угља. Испод насипа пролазе две паралелна канала. Пронађене су крхотине посуда из [[9. век|IX]]—[[10. век|X]] и [[12. век|XII]]—[[13. век|XIII века]]. Истраживања су вршили городища проводили А. Н. Љавдански ({{Јез-рус|А. Н. Лявданский}}) [[1920е|1920]].-их, В. В. Седов [[1956]]. и П. Н. Трећаков ({{Јез-рус|П. Н. Третьяков}}) током [[1960]]-[[1961|61]]. године.
# '''[[Шљенжа]] ({{Јез-пољ|Ślęża}}), Пољска''' - шумовита гора испресецана литицама и камењем, налази се у брдском масиву, који се уздиже изнад [[Шлеска|шлеске]] низије. На врху и по падинама се пружају камени зидови, чији темељи припадају [[Лужичка култура|лужичкој култури]] (крај [[Гвоздено доба#Старије гвоздено доба|халштата]] - почетак [[латен]]а). Горњи део зидова који показује трагове паљевине, са пратећом керамиком и другим стварима потиче из [[Рани средњи вијек|раног Средњег века]]. На унутрашњем простору (120-{x}-60 -{m}-) је одсутан културни слој. На врху горе и на њеним падинама се налазе многобројне камене скулптуре и знаци уклесани у камен, од којих је најчешћи симбол у облику косог крста. Међу керамиком прикупљене у утврђеном насељу, највећи део припада [[Бронзано доба|бронзаном]] и [[Гвоздено доба#Старије гвоздено доба|раном гвозденом добу]] (66,5%), периоду касног латена и римском добу припада 1,3% нађене керамике, периоду раног Средњег века - 1,9% и периоду [[10. век|X]]-[[13. век|XIII века]] - 10,4%. Истраживање на Шљенжи је вршено са прекидима. Почело је [[1903]]. године, а посебно је било интензивно у периоду [[1949]]-[[1956]]. и касније. На околним брдима Кошћушко и Радуња такође су нађени камени зидови - „кругови“, који према расположивим подацима припадају лужичкој култури.
# '''Шумск, [[Житомирска област]], Украјина'''<ref>Русанова И. П., ''Языческое святилище на р. Гнилопять под Житомиром'', Культура древней Руси, [[Москва]], [[1966]]., pp. 233-237</ref> - око 7 -{km}- југозападно од Житомира, поред гробног поља на обали реке Гњилопјат ({{Јез-укр|Гнилоп'ять}}), на коме су вршене сахране спаљивањем се налази делимично укопана зидана структура основе у облику крста, оријентисана према странама света (димензије: (север-југ) 14,2 -{x}- (запад-исток) 11 -{m}-, дубина 40-50 -{cm}-). Дно структуре је равно, а зидови су вертикални. У центру се налази велика јама за стуб (пречник 1 -{m}-, дубина 60 -{cm}-), око чије ивице је распоређено велико камење, а око ње су распоређене јаме за стубове и камење. У средишњем делу је стално горела ватра. Око северног и јужног улаза у светилиште распоређени су грубо сечени каменови (40-{x}-40 -{cm}-). Нађена је керамика грубе израде из касног [[9. век|IX]]-[[10. век|X века]],{{напомена|Нађена керамика одговара сличним налазима у другим словенским светилиштима, нрп. у Хотомељу.}} врхови стрела од кремена, спаљене кости бика и птице (певца?). У близини се налази место за спаљивање мртвих, у облику кружног подручја (пречник 5 -{m}-) са спаљеним површинским слојем и слојем угља дебљине 50 -{cm}-, окружен кружним ровом. На рту оближњег брда се налазе кућа и помоћне зграде. Истраживања су вршена током [[1964]]. године.
# '''[[Шћеглец]], Новгородска област, Русија''' - гранитна стена са [[петроглиф]]има из касног [[бронзано доба|бронзаног доба]].
{{Location map+|Europe|width=1114|float=center|caption=Светилишта словенске вере у Европи|places=
Ред 300:
== Литература ==
* Русанова И. П., Тимощук Б. A., ''„Языческие святилища древних славян“'', Институт археогии РАН, Ладога-100, [[Москва]], [[2007]]., ISBN 5-94494-051-3 {{ru}}
* Leszek Paweł Słupecki, ''„Slavonic Pagan Sanctuaries“'', (translated by Izabela Szymańska), Institute of Archaeology and Ethnology, Polish Academy of Sciences, Warsaw, [[1994]]., ISBN 978-83-85463-27-6. {{en}}
* Vladimír Turčan, ''„Old-Slavonic Sanctuaries in Czechia and Slovakia“'', Studia Mythologica Slavica IV, Znanstvenoraziskovalni center SAZU, [[Ljubljana]], [[2001]]., pp. 97-116, {{en}}
 
[[Категорија:Словенска митологија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Светилишта_словенске_вере”