Светилишта словенске вере — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м референце
Ред 31:
Делимичан списак до сада откривених словенских [[Капиште|капишта]] и светилишта, која се налазе на територији данашње [[Русија|Русије]], [[Украјина|Украјине]], [[Немачка|Немачке]], [[Пољска|Пољске]], [[Белорусија|Белорусије]], [[Бугарска|Бугарске]], [[Чешка|Чешке]] и [[Словачка|Словачке]].
# '''[[Рт Аркона|Аркона]] на [[Риген|острву Рујан]], [[Немачка]]''' - утврђено насеље и светилиште из [[9. век|IX]]-[[12. век|XII века]] налази на рту висине 40 m-{}-, окренутом ка истоку, са три стране има стрме морске литице, а са западне стране се налази одбрамбена фортификација. Услед поткопавања кречњачке стене морским таласима локалитет је највећим делом уништен. Тренутна величина - 90 метара од истока ка западу и 160 метара од севера ка југу, процењена величина је 3-4 пута већа. Ископавања су вршена у [[1921]]., [[1930]]. и [[1969]]-[[1971]]. када су кроз локалитет и зид прокопани ровови ширине 1 -{m}-. Идентификована су три периода изградње зида, откривени су слојеви печене глине, угља и камења. Са унутрашње стране зида је ров равног дна, а са спољашње стране је дубоки [[шанац]] равног дна. Крај рта је од остатка одвојен унутрашњим зидом ширине 5-6 -{m}- и шанцем равног дна ширине 10 -{m}-, подигнутим у [[9. век|IX веку]]. У простору између два зида нису нађене зграде. Делимична ископавања до дубине од 60 -{cm}- у дужини од 4,1 и 6,2 -{m}-, открила су бројне предмете. У једном од истраживачких ровова откривен је камени сандук са 8-11 делимично оштећених мушких лобања, кости животиња, разне ствари, комади грнчарије из [[10. век|X]]-[[12. век|XII века]]. У другом рову, у једном удубљењу је нађен сандучић са бројним предметима. На северној страни локалитета је извор воде до кога води пут. У непосредној близини насеља су 14 села и велико курганско гробно поље.
# '''Асташово, [[Смоленска област]], [[Русија]]''' - утврђено насеље у шуми у мочварама на левој обали реке Соже. Овални трг (14,5 -{x}- 12 -{m}-) окружен је земљаним насипом (ширина 4 -{m}-, висина 0,5 -{m}-) и ровом дубине од 50 -{cm}-. Испод насипа и око њега је распрострт угаљ. Трг утврђења дуж насипа је нагорео.<ref>Третьяков П., Шмидт Е. А., ''„Древние городища Смоленщины“'',. стрpp. 124-125., [[1963]]., {{ru}}</ref>
# '''Бабин, [[Чернивачка област|Черновицка област]], [[Украјина]]''' - утврђено насеље на врху брда на десној обали [[Дњестар|Дњестра]]. Централна кружна област пречника 7 метара је окружена шанцем ширина 2 метра. Спољном страном падине брда пружају се две [[Ескарпа|ескарпе]] све до литице. У шанцу су пронађени угаљ, спаљене кости, фрагменти грнчарије и глазиране керамике из [[9. век|IX]]-[[10. век|X века]]. У близини утврђења се налазе остаци већег насеља из истог периода.
# '''Бабина долина, [[Тернопољска област]], Украјина''' - ритуална јама и трг из [[12. век|XII]] или раног [[13. век|XIII века]], подигнута [[11. век|XI]]-[[12. век|XII веку]], налази се у подножју утврђеног светилишта Звенигород. Ископавања, која је од [[1985]]. до [[1989]]. године, вршио [[Тернопољ]]ски музеј регионалне историје под руководством М. А. Јагодинске, су открила велики отворени трг и стамбене полуземунице са пећима од камена и собе са каменим подовима.
Ред 55:
# '''Горадак, [[Хмељничка област]], Украјина''' - на ивици насеља из [[6. век|VI]]-[[8. век|VIII века]] налази се камена плоча (дужине 2,3 -{m}-, ширине 1,5 -{m}-), са траговима паљевине при врху, поред које се налази јама (пречника 1,5 -{m}-, дубине 20 -{cm}-) чије је дно спаљено, испуњена угљем, пепелом, спаљеним животињским костима и фрагментима керамике.
# '''Гора Градова ({{Јез-пољ|Góra Grodowa}}) код Тумлина ({{Јез-пољ|Tumlin-Węgle}}), [[Пољска]]'''<ref>Janusz Kędracki, [http://kielce.gazeta.pl/kielce/1,35266,5086663.html Odkrywamy Świętokrzyskie - Grodowa Góra], Gazeta.pl-Kielce, 03.04.2008., {{pl}}</ref><ref>Janusz Kędracki, [http://groups.google.com/group/rodzima-wiara-slowian/t/8992e69df6287d59 W kamiennym kręgu], Gazeta Wyborcza / Kielce 04.04.2008, pp. 06 {{pl}}</ref> - на високом брду (395-{mnm}-) на Свентокшким планинама ({{Јез-пољ|Góry Świętokrzyskie}} - ''„планина Светог крста“''), прекривена шумом, очувана су три концентрична насипа од наслаганог камена из [[8. век|VIII]]-[[9. век|IX века]], који немају одбрамбену вредност. На падини планине се налази насеље из [[9. век|IX]]—[[11. век|XI века]]. На врху планине подигнута је капела. Од [[1994]]. године локалитет је заштићен у оквиру резрвата природе ''„Камени кругови“'' ({{Јез-пољ|Kamienne Kręgi}}).
# '''Грачић, Жрновница, [[Хрватска]]'''<ref>{{citeCite book|last=Belaj|first=V.|authorlink= |coauthors= |title=Hod kroz godinu|year=2007|url= |publisher=Golden marketing, Tehnička knjiga|location=Zagreb|idisbn=ISBN 978-953-212-334-0.|pages=442}}</ref><ref>[http://www.dalmacijanews.com/Vijesti/View/tabid/74/ID/81435/Zrnovnica-Od-staroslavenskog-boga-Peruna-do-turisticke-atrakcije-FOTO.aspx Žrnovnica: Od staroslavenskog boga Peruna, do turističke atrakcije!], Приступљено 24. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.klapazrnovnica.com/web/hr/drutva-i-udruge Predstavljanje knjige PERUNOVO KOPLJE i trilogije akademika Radislava Katičića], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> - Једини до сада познати приказ бога Перуна и бога Велеса (приказан је у териоморфној форми - у облику медведа) рађен у камену. Камени фриз је уграђен у спољну страну фасаде цркве у Жрновници из [[10. век|X века]]. Сматра се да [[фриз]] потиче са оближњег археолошког локалитета Грачић код Жрновнице, где је био постављен у средишту капишта. Црква св. Јураја на брду Перун изнад Жрновнице гради угао од 23° у смеру север-североисток са црквом Успења Маријина Жрновници и св. Миховила, као и угао од 23° у смеру запад-југозапад са Змињим каменом и црквом Госпе у Сити.
# '''Дембно ({{Јез-пољ|Dębno }}), Пољска''' - насеље у Свентокшким планинама. Трг насеља је овалног облика (15-{х}-26-{m}-), окружен насипом и јарком. У јарку су пронађени изгореле каменови, угаљ, комади глазиране керамике.
# '''Добжешуво ({{Јез-пољ|Dobrzeszów}}), Пољска''' - насеље на високом брду у Свентокшким планинама. Овални трг (40-{x}-80-{m}-), омеђен је са три концентрична зида, оштећена на неколико места. Четврти зид одваја насеље од гребена. Основу ниских зидова (висине 1,5-2-{m}-), чине наслагани већи комади камења на којима је постављено мање камења, и на њему скицирано мање камење. Површина зидова спаљена, нарочито унутрашњи део првог зида и спољни делови другог и трећег. У центру трга се налази велики камен у коме су уклесани кругови. На више места на тргу и зидовима се налазе [[Стела|стеле]], велики заобљени каменови и жртвеници, четвртастог облика направљени од камена. У западном делу локалитета се налази камен темељац [[олтар]]а, поред кога је нађена керамика из [[8. век|VIII]]-[[10. век|X века]]. Узорак узет са првог зида је методом [[Радиокарбонско датирање|радиокарбонског датирања]] датиран на [[795]]. годину. Поред насеља се налази село из [[8. век|VIII]]-[[10. век|X века]]. Ископавања на овом локалитету су вршена у периоду [[1975]]-[[1981]]. и том приликом је откривено подручје 25-{х}-100-{m}- и испрекидани зидови.
Ред 299:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Belaj|first=V.|authorlink= |coauthors= |title=Hod kroz godinu|year=2007|url= |publisher=Golden marketing, Tehnička knjiga|location=Zagreb|isbn=978-953-212-334-0.|pages=442}}
* Русанова И. П., Тимощук Б. A., ''„Языческие святилища древних славян“'', Институт археогии РАН, Ладога-100, [[Москва]], [[2007]]., ISBN 5-94494-051-3 {{ru}}
* Leszek Paweł Słupecki, ''„Slavonic Pagan Sanctuaries“'', (translated by Izabela Szymańska), Institute of Archaeology and Ethnology, Polish Academy of Sciences, Warsaw, [[1994]]. ISBN 978-83-85463-27-6. {{en}}