Сан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 3:
 
== Објашњење снова ==
Настајање и сврха снова нису у потпуности разјашњени, ипак, ова тема је будила интересовања у многим људима током целокупне историје. Наука која се бави сновима се зове [[онирологија]].<ref>-{Aserinsky, E. and N. Kleitman. 1953. "Regularly Occurring Periods of Eye Motility and Concomitant Phenomena during Sleep." ''Science'' 118: 273-274.}-</ref><ref>-{Gackenbach, Jayne and Stephen LaBerge, Eds. 1988. ''Conscious Mind, Sleeping Brain''. New York: Plenum Press.}-</ref> Научници верују да свако сања, али људи се повремено не сећају свог сна. По научним истраживањима човек запамти само 5% од онога што сања. Сан је директно повезан са подсвешћу. Особа пробуђена из REM фазе сна ће се највероватније сећати свог сна.<ref>{{cite web|last=Ann |first=Lee |url=http://science.howstuffworks.com/environmental/life/human-biology/dream3.htm |title=HowStuffWorks "Dreams and REM Sleep" |publisher=Science.howstuffworks.com |date = 27. 1. 2005. |accessdate = 11. 8. 2012.}}</ref>
 
Снови обично настају током поменуте фазе сна. Током REM (rapid-eye movement) фазе сна, људски мозак је најзапосленији. РЕМ фаза је добила назив, зато што у овој фази сна, очи почињу несвесно да нам се померају. У току сна, сви рецептори у мозгу се активирају изузев једног. Рецептор за логику. Нејасно је зашто, али се само овај део мозга „гаси“ у току сна, зато не можемо да мислимо док сањамо, нити да схватимо да сањамо. Без логике која би нас обично покретала, несвесно почињемо да се ослањамо на инстикте, тј. покушавамо да се прилагодимо стању сна који сами стварамо. Ако сан настане у било којој дугој фази, он ће бити мање јасан и слабије ће се памтити од сна који настане у РЕМ фази. Снови могу да трају само неколико секунди па до 20 минута.
Ред 13:
== Тумачење снова у историји ==
[[Датотека:Ossiansongs.JPG|десно|220п]]
Још од најстаријих времена, све докле допиру трагови [[историје]], човек је својим сновима придавао некад већи, а некад мањи значај. На социокултурној мапи древних [[цивилизација]] снови су имали повлашћен статус. Култ сна и његово тумачење били су уграђени у све важне форме приватног и јавног живота. [[Тумачење снова]] било је намењено само одабранима.</br>Током историје цивилизације, у многим друштвима снове су користили [[врач]]еви да би поставили [[дијагноза|дијагнозу]] неке болести или ушли у спиритуални свет. Најзначајнија [[мисија]] сна било је спознавање будћности, у човековој тежњи да растумачи сопствену [[судбина|судбину]] и судбину света у коме живи. [[Стари Египат|Стари Египћани]] и [[стара Грчка|стари Грци]] веровали су да су то поруке од Богова, [[стари Римљани]] су им се обраћали како би од њих добили савет или пророчанство. Пак, за [[будизам|будисте]] су снови знакови који пресецају путање мишљења и пред сањача израњавају магловито попут одраза у огледалу, док су [[Кина|кинески]] мудраци држали да су снови догађаји онда када се [[душа]], [[хун]], привремено одвоји од тела и тада може разговарати са духовима, душама мртвих или са [[бог]]овима.<ref>-{Harris, William V., ''Dreams and Еxperience in Classical Antiquity'' (Cambridge, Mass.; London: Harvard University Press, 2009).}-</ref>
 
;Египћани
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сан