Суецки залив — разлика између измена

Према [[међународна хидрографска организација|Светској хидрографској организацији]] (ИХО) јужна граница Суецког залива иде линијом која повезује рт [[Раш Мухамад]] (најјужнија тачка [[синајско полуострво|Синајског полуострва]] на 27°43' сгш, око 17 км југозападно од [[Шарм ел Шеик]]а) са јужном обалом острва [[Шадван]] (34°02' игд) и даље паралелно до обала [[африка|Африке]], нешто северније од обала [[хургада|Хургаде]] (на 27°27' сгш).<ref>-{[http://www.iho-ohi.net/iho_pubs/standard/S-23/S23_1953.pdf "Limits of Oceans and Seas, 3rd edition".] International Hydrographic Organization. 1953.}-</ref>

Суецки залив представља део знатно пространијег јужноафричког [[рифт|тектонског рова]] и формирао се у зони Суецког рифта чија максимална активност је била у периоду између касног [[олигоцен]]а (пре око 28 милиона година) и краја [[миоцен]]а (пре око 5 милиона година), тако да је Суецки залив у геолошком смислу релативно млађа творевина.<ref name="Wilson2001">{{Cite book|author=R. C. L. Wilson|title=Non-volcanic Rifting of Continental Margins: A Comparison of Evidence from Land and Sea|url=http://books.google.com/books?id=-bsvkxVBTasC&pg=PA453|accessdate = 15. 12. 2013.|year=2001|publisher=Geological Society of London|isbn=978-1-86239-091-1|pages=453–}}</ref><ref>-{Bosworth, W.; Huchon P. & McClay K.R. (2005). [http://ipac.kacst.edu.sa/eDoc/2007/169232_1.pdf "The Red Sea and Gulf of Aden Basins".] Journal of African Earth Sciences 43: 334–378. Bibcode:2005JAfES..43..334B. doi:10.1016/j.jafrearsci.2005.07.020. Приступљено 15. децембра 2013.}-</ref>

У основи Суецког залива налазе се [[камбријум|прекамбријске]] стене Арапско-нубијског штита ([[гнајс]], [[вулканске стене|вулканске]] и [[метаседименти|метаседиментне]] стене са интрузијама [[гранит]]а, [[гранодиорит]]а и [[дијабаз]]а).<ref name="Геологија">-{Bosworth, W.; McClay K.R. (2001). [http://www.utdallas.edu/~rjstern/egypt/PDFs/Cenozoic%20Red%20Sea/Bosworth&McClay01.pdf "18 Structural and stratigraphic evolution of the Gulf of Suez Rift, Egypt: a synthesis"]. In Ziegler P.A., Cavazza W., Robertson A.H.F. & Crasquin-Soleau. Peri-Tethyan Rift/Wrench Basins and Passive Margins. Mem. Mus. natn. Hist. nat. Peri-Tethys Memoir 6. Paris. pp. 567–606.}-</ref> Камбријумске стене јављају се на површини као последица дискорданције слојева, и ови црвени и бели пешчари достижу моћност до око 500 метара. Видљиви су углавном у копненом делу Суецког [[рифт]]а, изузев у североисточном делу залива где имају маринске карактеристике.<ref name="Геологија"/> У централним и јужним деловима залива видљиве су стене [[карбон (периода)|карбонске старости]]. Стене [[тријас]]ке старости видљиве су широм залива, а дебљина слојева варира између 8 и 300 метара ([[пешчар]]и и [[конгломерат (геологија)|конгломерати]]).

У периоду између [[креда (периода)|касне креде]] и [[еоцен]]а подручје данашњег Суецког залива је чинило плитко море у којем је долазило до интензивне седиментације [[кречњак|кречњачког]] материјала. У тектонском погледу био је то доста миран период у том подручју.<ref>-{Bosworth, W.; Guiraud R. & Kessler II L.G. (1999). [http://geology.geoscienceworld.org/cgi/content/abstract/27/7/633 "Late Cretaceous (ca. 84 Ma) compressive deformation of the stable platform of northeast Africa (Egypt): Far-field stress effects of the "Santonian event" and origin of the Syrian arc deformation belt".] Geology 27 (7): 633–636. Bibcode:1999Geo....27..633B. doi:10.1130/0091-7613(1999)027<0633:LCCMCD>2.3.CO;2.}-</ref> Рифтна фаза у заливу почиње током касног [[олигоцен]]а, а максимални интензитет достиже крајем [[миоцен|раног миоцена]] (пре око 18 милиона година).<ref name="Геологија"/> Крајем миоцена долази до тектонског смиривања, а у залив постепено почиње да надире вода и да се формира савремена формација.<ref name="RobertsBally2012">{{Cite book|last1=Roberts|first1=David G.|author2=A.W. Bally|title=Regional Geology and Tectonics: Phanerozoic Rift Systems and Sedimentary Basins: Phanerozoic Rift Systems and Sedimentary Basins|url=http://books.google.com/books?id=WvuIAvBRvbgC&pg=PA192|year=2012|publisher=Elsevier|isbn=978-0-444-56363-7|pages=192–}}</ref>

У подручју у и око Суецког залива налазе се велике резерве [[нафта|нафте]] и [[земни гас|земног гаса]]. Највеће налазиште је на јужном крају залива, код места Гемса. Значајнијих нафтних поља има још на северу у подручју са обе обале Суецког канала.<ref>-{Alsharhan, A.S. (2003). [http://www.megeuae.com/SharhanPDFpubs/Petroleum-Geology-Gulf-Suez/Petroleum-Geology.pdf "Petroleum geology and potential hydrocarbon plays in the Gulf of Suez rift basin, Egypt".] AAPG Bulletin 87 (1). [http://dx.doi.org/10.1306%2F062002870143 doi:10.1306/062002870143.]}-</ref>