Тибетско писмо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м референце; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Ред 17:
'''Тибетанско писмо''' је званично писмо [[Тибетски језици|тибетских језика]] и неколико осталих јужноазијских језика. Као и код сваке абугиде, знакови су састављени комбинацијом [[сугласник]]а и [[самогласник]]а. Штампани облик тибетанског писма се зове [[Ућен]] ({{јез-тиб|тиб=དབུ་ཅན་|вајли=dbu can}}, 'са врхом'). Има више рукописних облика, а најзаступљенији се зове [[Уме (рукопис)|Уме]] ({{јез-тиб|тиб=རྒྱུག་ཡིག|вајли=dbu-med}}, 'без врха').
 
Сем на [[Тибет]]у, ово писмо се користи и у [[Бутан]]у, [[Индија|Индији]], [[Непал]]у и [[Пакистан]]у. Од тибетанског, настала су и [[Лимбуанско писмо|лимбуанско]], [[Лепчанско писмо|лепчанско]] и [[Пагспа писмо|пагспа]] писма.<ref name="daniels">-{Daniels, Peter T. and William Bright. ''The World’s Writing Systems''. New York: Oxford University Press, 1996.}-</ref>
 
== Штампани и рукописни облик ==
Ред 28:
Самогласници у овом писму су -{'a'}-, -{'i'}-, -{'u'}-, -{'e'}- и -{'o'}-. Самогласник -{'a'}- је присутна (у изговору и у правопису) код свих сугласника. Остали самогласници се означавају посебним знаковима који се додавају изнад или испод сугласника, нпр. -{ཀ}- -{ka}-; -{ཀི}- -{ki}-; -{ཀུ}- -{ku}-; -{ཀེ}- -{ke}-; -{ཀོ}- -{ko}-. Самогласници -{i}-, -{e}- и -{o}- се пишу над сугласником, а -{u}- под њиме.<ref name="daniels" />
 
У тибетанском [[слог]]ови се пишу с лева на десно.<ref name="asher">-{Asher, R. E. ed. ''The Encyclopedia of Language and Linguistics''. Tarrytown, N. Y.: Pergamon Press, 1994. 10 vol.}-</ref> Слогови су раздвојени 'цегом' (-{་}-) јер је велик број слогова у тибетанском једносложан. Овај знак служи и као празно место пошто у тибетанском такво нешто не постоји.
 
Тибетанско писмо нема знакове за тонове иако неки тибетски језици имају тонове. У време кад је писмо конструисано ни у једном тибетском језику није било различитих тонова.