Пер-Рамзес — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м референце
Ред 21:
== Откриће ==
{{Hiero|Град/кућа Рамзеса III, владара [[Хелиополис (Стари Египат)|Иуна]],<br /> великог у победи (''Pr-Rˁ-msj-sw-ḥq3-Jwnw-ˁ3-nẖtw'')|<hiero>O1-Z1-V10A-N5-F31-S29-S29-S38-O28-V11A-O29:R4-N35:M3:Aa1*X1-Z7-A24:Z2</hiero>|align=left|era=egypt}}
Када је [[Пјер Монте]] крајем 1930х открио остатке [[Танис]]а, велики број поломљених рамзесидијанских споменика је довео археологе до закључе да је Танис заправо Пер-Рамзес, али је на крају закључено да ниједан од ових споменика и натписа није настао на том месту.<ref name=Seters>{{citeCite book|last=Van Seters|first=John|editor1-last=Miller|editor1-first=James Maxwell|editor2-last=Dearman|editor2-first=J. Andrew|editor3-last=Graham|editor3-first=M. Patrick|title=The Land that I Will Show You: Essays on the History and Archaeology of the Ancient Near East in Honor of J. Maxwell Miller|url=http://books.google.com/books?id=YzQe_4Waz34C|year=2001|publisher=Bloomsbury|isbn=978-1-84127-257-3|pages=264-6}}</ref> [[Манфред Биетак]] је током 1960их, прихвативши да је познато да је Пер-Рамзес био смештен на тада најисточнијем рукавцу [[Нил]]а, мапирао све рукавце Нила из времена старог Египта и установио да је пелусијски рукавац био најисточнији за време владавине Рамзеса II, док танитски рукавац (на ком се налази Танис) није постојао. Ископавања су зато почели на местима са највише остатака рамзесидијанске грнчарије, Тел ел Дабу и Кантиру. Иако на површини није било никаквог знака претходног становања, открића су идентификовала ове локације као [[Аварис]], престоницу [[Хикси|Хикса]], и Пер-Размес, престоницу Рамзеса II.
 
== Историја ==
Ред 34:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Van Seters|first=John|editor1-last=Miller|editor1-first=James Maxwell|editor2-last=Dearman|editor2-first=J. Andrew|editor3-last=Graham|editor3-first=M. Patrick|title=The Land that I Will Show You: Essays on the History and Archaeology of the Ancient Near East in Honor of J. Maxwell Miller|url=http://books.google.com/books?id=YzQe_4Waz34C|year=2001|publisher=Bloomsbury|isbn=978-1-84127-257-3|pages=264-6}}
 
* Ammon Ben-Tor. "Hazor." pp. 595. Vol. 2. Ephraim Stern et. al. Editor. The New Encyclopedia of Archaeological Excavations in the Holy Land. New York. Simon & Schuster. 1993.
* Manfred Bietak. Avaris, the Capital of the Hyksos, Recent Excavations at Tell el-Dab'a. London. The British Museum Press. 1996.