Алтоман Војиновић — разлика између измена

'''Алтоман Војиновић''' ([[1347]] — [[1359]]) је био [[Срби|српски]] [[војвода]] и [[велики жупан]] из породице [[Војиновић|Војиновића]]а који је владао [[Захумље|ХумХумом]]ом. Наследио је [[1347]]. године породичне поседе као најстарији син [[Војвода Војин|војводе Војина]]. У касну јесен исте године се оженио [[Ратослава Младеновић|Ратославом Младеновићем]] и са њом је [[1348]]. године добио сина [[Никола Алтомановић|Николу (''Алтомановића'')]] ([[1366]] — [[1373]]1366—1373). Током своје владавине пратио је [[Стефан Душан|Душана Силног]] ([[1331]] — [[1355]]1331—1355) [[освајања Стефана Душана|на његовим походима]], а сукобљавао се и са пљачкашким одредима [[бановина Босна|бана Босне]], [[Стефан II Котроманић|Стефана II]] (([[1314]])[[1322]] — [[1353]]), који су упадали у Србију. После његове смрти његове поседе је приграбио његов [[брат]] [[кнез]] [[Vojislav Vojinović|Војислав Војиновић]] (око [[1355]] — [[1363]]) који је са њих протерао једанаестогодишњег Николу и његову мајку.

Алтоман је припадао властелинској породици [[Војиновић|Војиновића]]а која је управљала областима око [[Гацко]]г. Он је био средњи син војводе Војина који је поред њега имао још синове:

Жена Алтомана Војиновића Ратослава била је ћерка [[Војвода Младен|војводе Младена]] и сестром каснијег [[севастократор]]а [[Бранко Младеновић|Бранка Младеновића]], оца [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]] ([[1371]] — [[1391]]1371—1391). Са њом је Алтоман имао једног сина:

Већ током [[1348]]. године Алтоман са својим одредима прати цара Душана на успешном походу по [[Епир (историјска покрајина)|Епиру]] и [[Тесалија (област)|Тесалији]]. Током наредне [[Година|године]] се обнављају непријатељства између бана Босне [[Стефан II Котроманић|Стефана II]] и српске царевине око западног дела Хума, овог пута због бановог грађења тврђаве на [[ушће|ушћу]] [[Неретва|Неретве]] што је у Србији противмачено као нека врста агресије. Последица тих сукоба били су чести упади трупа бана Босне на простор којим је владао Алтоман, а само [[Гацко]] је неколико пута страдало током њихових похода који су стизали и до [[Котор]]а. После пропасти дипломатских активности уз посредништво [[млетачка република|републике светог Марка]], цар Душан у октобру [[1350]]. године креће са војском на простор бановине Босне. Стефан II се пред њим повукао, тако да је Душан без борбе заузео цео Хум и отпочео опсаду [[главни град|престоног]] [[Бобовац|Бобовца]]. Међутим овај поход је био прекинут изненадним ударом [[Јован VI Кантакузин|Јована Кантакузина]] ([[1347]] — [[1354]]1347—1354) на јужне границе српског царства, што је цара приморало да се са својом војском брзо повуче на [[југ]]. Ово повлачење је одмах искористио Стефан II и поново преузео контролу над западним деловима Хума.

* [[Војиновић|Војиновићи]]и