Рат Сицилијанске вечерње — разлика између измена

'''Рат сицилијанског вечерња ''' ([[1282]]—[[1302]]) представља рат који је започео [[1282]]. побуном (званом [[Сицилијанска вечерња|Сицилијанско вечерње]]) против Карла I Анжувинца, а завршио је [[1302]]. миром у Калтабелоти. Рат се одигравао на [[Сицилија|Сицилији]], [[Каталонија|Каталонији]] и још неким деловима западног Медитерана. С једне стране у рату је учествовао краљ Арагона, а са друге стране [[Карло I Анжујски|Карло I Анжувинац]], његов син [[Карло II Напуљски]], краљеви Француске и папа.

На ускршњи понедељак [[30. март]]а [[1282]]. у једној цркви на периферији [[Палермо|Палерма]] управо током вечерње молитве започела је побуна названа [[Сицилијанска вечерња|Сицилијанско вечерње]]. Тачни догађаји који су довели до Вечерња нису најбоље познати, али сви различити описи тога догађаја спомињу да су Французи напастовали или провоцирали сицилијанске жене. Тај догађај је разљутио Сицилијанце, који су после тога током 6 седмица побили 4.000 Француза на Сицилији. У то време краљ Сицилије је био [[Карло I Анжујски|Карло I Анжувинац]], који је владао Сицилијом уз помоћ Француза, на које је народ Сицилије био веома киван. Французи су били озлоглашени, јер су лоше поступали са локалним становништвом. Народ је поштедео само неколико Француза, који су били познати по добром понашању.

[[Месина]] се задња побунила [[28. април]]а [[1282]]. Побуну су потпиривали и представници Педра III Арагонског као наследника Манфреда Сицилијанског. [[Пере III од Арагона|Педро III Арагонски]] је бесуспешно покушао да добије подршку Византије.

Убрзо после побуне, Сицилијанци се обраћају [[ПедроПере III од Арагона|Педру III од Арагона]] да им помогне да се ослободе француске власти, оличене у [[Анжујци]]ма. При томе му нуде круну Сицилије, што је Педро прихватио. Папа Мартин одбија да помогне Сицилијанцима, а побуњенике је чак екскомуницирао.

[[Карло I Анжујски|Карло I Анжувинац]] је прикупио војску у [[Калабрија|Калабрији]], искрцао се крај Месине и започео опсаду. Петар III Арагонски се искрцао [[30. август]]а [[1282]]. крај Трапана и умарширао је у [[Палермо]], а [[4. септембар|4. септембра]] прихваћен је од Сицилијанаца као владар. До краја октобра протерали су снаге Карла Анжувинца. Папа је на то екскомуницирао арагонског краља [[ПедроПере III Арагонскиод Арагона|Педра III Арагонског]] и лишио га краљевства.

Педро се искрцава у [[Калабрија|Калабрији]], где до фебруара [[1283]]. заузима већину калабријске обале. Карло I Анжувинац је био очајан па је понудио Педру Арагонском да реше сукоб двобојем њих двојице. Педро Арагонски је то прихватио. Дуел је био предвиђен за 1. јун у Бордоу, а судија је требало да буде енглески краљ [[Едвард I Плантагенет|Едвард I]]. Едвард I је одбио да учествује у свему томе, тако да се двобој никад није одржао. [[Пере III од Арагона|Педро III Арагонски]] се због невоља у Арагону вратио у Шпанију, оставивши представнике да управљају Сицилијом у његово име.

Папа Мартин је [[1284]]. предао краљевство Арагон [[Карло IIIШарл Валоа|Карлу III Валоа]], брату француског престолонаследника [[Филип IV Лепи(краљ Француске)|Филипа IV Лепог]] и нећаку Карла I Анжувинца. При томе је папа позвао у крсташки рат против [[Арагон]]а.

[[Пере III од Арагона|Педро III Арагонски]] је већ имао домаће немире и пре тога папина позива, а морао је консолидовати редове пре француских напада. Престолонаследник Француске [[Филип IV (краљ Француске)|Филип IV Лепи]] је у то доба био краљ Наваре и претио је инвазијом Арагона.

Током [[1285]]. француске снаге су опет напредовале, тако да је [[Шарл Валоа|Карло III Валуа]] крунисан, али не са правом круном, него са кардиналским шеширом. Из Италије се вратио [[Руђер де Љурија]] уништивши француску флоту. Француска војска је била тешко погођена епидемијом дизентерије. Чак се и наследник француског престола, [[Филип IV (краљ Француске)|Филип IV Лепи]] разболео. Французи су били принуђени да преговарају о слободном проласку краљевске породице преко Пиринеја. Краљевска породица је добила слободан пролаз, а француска војска није, па је десеткована на [[Пиринеји]]ма при пробоју у Француску. Чак је и француски краљ [[Филип III Храбри]] побегао испред Педра Арагонског и умро је у Перпињану.

[[Мир у Калтабелоти]] је склопљен [[19. август|19. августа]]а [[1302]]. По томе мировном споразуму [[Федерико III Сицилијански]] је признат за краља Сицилије. [[Карло II Напуљски]] је признат као краљ Напуљске краљевине. Током [[1303]], папа је ратификовао тај споразум, а споразум је учвршћен удајом Карлове ћерке за Федерика III Сицилијанског.