Иберија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 10:
Термин '''Иберија''' је искључиво грчки термин, као што је термин '''[[Хиспанија]]''' искључиво латински термин. Заменити термине '''шпански''', '''иберијски''' или '''хиспански''' је грешка јер сваки од ова три термина носи са собом различитости епоха и амбијента у којима су настали. Порекло термина није са сигурношћу познато — могуће је да је настало од имена народа '''Ибера''', међутим, исто тако је могуће да је народ добио име по територији коју је настањивао.
Упознавање Иберијског полуострва као географске целине је био веома спор процес. Удаљеност од културног центра античког доба је била веома велика, тако да није јасно какав су концепт могли да имају стари [[Античка Грчка|Грци]] и [[Феникија|Феничани]] о географији полуострва. Оба народа су у оно време изражавала само економски интерес у односу на ову територију, што нас наводи на закључак да су можда познавали медитеранску обалу и понеки део у унутрашњости.
Историчари верују да су [[Феникија|Феничани]] поседовали [[географија|географске]] податке који су за њих били важни и да су чак постојали текстови који су садржали доста информација. Зна се да је у [[1. век|I]] веку мудри и учени краљ Мавретаније Јуба II имао огромну библиотеку која је садржала феничанске текстове и [[књижевност]], и да је јеврејски географ Марино из [[Тир]]а имао доста материјала на основу кога је саставио мапу света, мапу која је послужила у великој мери научнику [[Клаудије Птолемеј|Клаудију Птолемеју]]. Међутим, ни [[Античка Грчка|Грци]] ни [[Антички Рим|Римљани]] нису много обраћали пажњу на ове списе тако да их нису ни сачували нити превели, што је један од разлога што су данас ти списи непознати.
== Иберија као топоним ==
Ред 19:
[[Херодот]], старогрчки историчар из [[5. век|V]] века п. н. е. у свом делу '''Историје''' употребљава реч ''Иберија'' као топоним како би означио полуострво. Пре тога, овај термин су користили [[Тартешани]] ({{јез-лат|Tartessus}}) за дефинисање своје територије. Грчки свет у античко доба ово име везује за ''-{oikumene}-'' ({{јез-гр|oιkoυμενη}}) то јест, „познати свет": на истоку, то је био [[Кавказ]], на западу, Иберија.
Међутим, [[Страбон]] ([[64. п. н. е.]] — [[24]]. н. е.) је Иберима такође називао и народ у данашњој [[Грузија|Грузији]], насељен на територији која се у оно време звала [[Краљевина Иберија|Кавкаска Иберија]]. Међутим, остаје тајна да ли постоји икаква веза између ова два народа или се ради само о случајности.
Верује се да је реч „ибер“ у ствари иберског порекла, и да су тако Ибери називали генерално реке. Тако се сигурно звала река која данас носи име [[Ебро]], и која је задржала топоним као посебно име. Страбон у свом делу '''Географија''' описује све што се знало о Иберији у то доба, и каже да је у његово време граница познатог света била на Пиринејима.
Ред 40:
* [[Хиспанија]]
== Референце ==
* -{Antonio Gª y Bellido: ''España y los españoles hace dos mil años (según la Geografía de Estrabón)''. Colección Austral de Espasa Calpe S.A., Madrid 1945 (primera edición: 8-XI-1945)}-.
* -{José Camón Aznar ''Las artes y los pueblos de la España primitiva''. Editorial Espasa Calpe, S.A. Madrid, 1954}-
| |||