Масакри на Маркалама — разлика између измена

Јануара [[2004]]. године, тужиоци у случају против Станислава Галића, генерала ВРС који је командовао опсадом Сарајева, пред Међународним кривичним судом за злочине почињене на тлу бивше Југославије, представили су као доказ стручни извештај балистичког експерта [[Берко Зечевић|Берка Зечевића]]. Заједно са двојицом колега, [[Берко Зечевић|Зечевић]] је открио шест могућих места са којих је дотична граната могла бити испаљена, од којих су пет били положаји ВРС, a једно под контролом Армије РБиХ. Место под контролом Армије РБиХ је било видљиво проматрачимапосматрачима УНПРОФОР-а, који су потврдили да тог дана ниједна граната није била испаљена са тог положаја. [[Берко Зечевић]] је даље објаснио да су се неки делови пројектила могли производити само у два места, а оба су била под контролом Војске Републике Српске. Истраживајући правац минобацачког пројектила од 120 мм, [[Берко Зечевић]] је коначно утврдио како је он испаљен са српских положаја на подручју села [[Мрковићи]], североисточно од старог града. Суд је на крају одлучио да је Галић крив без основане сумње за свих пет гранатирања за које су га тужиоци оптужили, укључујући и Маркале, те је осуђен на доживотну робију.