Поврће — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 58:
У поврћу се налазе и етерска уља и [[гликозид]]и. Те материје делују вишеструко: поправљају укус хране, надражују органе за варење, тако да постају активнији, освежавају и делују дијететски.
Посебну вредност поврћу као храни дају [[витамини]] и [[минерали|минералне материје]], а поред тога поврће садржи и низ других састојака који су
Важан део поврћа су [[целулоза]], хемицелулоза, [[Pektinska kiselina|пектинске]] и друге сложене угљено-хидратне компоненте, које сбог своје волуминизности обезбеђују ситост организма. Присуством органских киселина и ариматичних материја (етеричних уља у поврћу) обезбеђује се ацидо – базна равнотежа и специфична мирисна и укусна својства поврћа.
Ред 70:
Савремена наука о исхрани сматра неопходним да дневни оброк човека обухвата 400 – 500 г разног поврћа. Употреба поврћа по глави становника код нас је недовољна, у поређењу са потрошњом са потрошњом у неким другим земљама. Иако смо познати као произвођачи поврћа код нас још увек има сезонски карактер.
У савременој медицини се сматра да се неке врсте поврћа могу употребљавати као [[лек]]овита средства, и то директно, али се из њих издвајају активни састојци од којих се справљају извесни лекови. Међу лековите биљке спадају [[бели лук]], [[рен (биљка)]], [[паприка]], [[плави патлиџан]], [[першун]] и други. Неки од њих делују као лековита храна било да се од њих праве
== Конзервирање и прерада поврћа ==
| |||