Валтазар Богишић — разлика између измена

Посебно мјесто у раду Богишић заузима његов пројект за ''Имовински Законик''. Богишић је у своме послу узимао у обзир у првом реду наше народне обичаје, али је такође брижљиво проучавао и грађанско законодавство других народа. Циљ, који је био постављен, да се „главна пажња скрене на народне појмове о правди, на обичаје, предања и на живе потребе српског народа“ (Указ књаза Николе од [[25. март|25/3]] [[1888]]), Богишић је својим радом потпуно постигао. Законик обухвата само имовинско право у ужем смислу, без породичног и насљедног права, јер се ти дијелови права налазе још у претходном, развојном стадијуму. Законик је у цјелини синтеза настојања, да се правни народни обичаји доведу у склад с модерним потребама, те је све удешено према практичним сврхама, које одговарају посебним приликама земље. Ради нових путева и погледа, којима је Богишић у том свом раду пошао, обратио је цијели културни свијет велику пажњу тој новој кодификацији и њеном аутору.

 

 

Богишић се и својим животом и својим дјелима знатно издигао изнад своје културне средине, и осигурао је себи мјесто не само у словенском, него и у страном научном свијету. Он је, истина, прихватио и заступао у цијелом свом раду идеју, која је тада имала велику привлачну снагу и која је налазила обилне хране на Словенском Југу, идеју о ваљаности народног права, али је истина и то, да је он ту идеју пропагирао с оним широким и и сугестивним гестом, који је чешће урођен људима његова културног круга. Богишић се одликовао дубоким и проницавим умом, великом ерудицијом и образованошћу и научном акрибијом.