Хауард Филипс Лавкрафт — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 88:
Неки{{неодређено|који?}} критичари напомињу сличност циклуса снова с Ктулу митовима, често указујући на понављање мотива Некрономикона и богова. Треба имати на уму да циклус снова спада у приповијетке фантазије, док су Ктулу митови научна фантастика.
 
Велики дио Лавкрафтовог опуса директно је инспирисан његовим ноћним морама,{{чињеница|date=12. 2009.}} и можда су управо тај непосредни увид у несвјесно и његов симболизам дјелимични узроци његове популарности. У складу с тим, Лавкрафт је заволио дјела [[Едгар Алан По|Едгара Алана Поа]], који је имао велики утицај на Лавкрафтове раније радове. Затим је открио дјела [[Лорда Дансани|Лорда Дансанија]], па је у његовом стилу почео да пише снолике фантазије. Свој глас је открио тек касније, вјероватно под утицајем [[Артура Мејчен|Артура Мејчена]]{{чињеница|date=12. 2009.}} и његових пажљиво изграђених прича о преживљавању древног зла и мистичном вјеровању у скривене тајне које леже изван стварности. Те су приповијетке утицале да настане оно што данас називамо Ктулу митовима;{{чињеница|date=12. 2009.}} пантеон ванземаљских, извандимензионалнихвандимензионалних божанстава старијих од човјечанства, чије трагове налазимо у еонима старим митовима и легендама. Сам термин „Ктулу митови“ је сковао [[Август Дерлет]] након Лавкрафтове смрти.
 
Лавкрафтове приче су створиле један од најутицајнијих покретача радње у целом жанру хорора: Некрономикон, тајни рукопис из пера лудог Арапина [[Абдул Алхазред|Абдула Алхазреда]]. Досљедност и снага Ктулу митова навели су неке на помисао да је Лавкрафт своју митологију утемељио на постојећим митовима и окултним вјеровањима. Такође, појавила су се многа лажна издања Некрономикона.