Велика народна скупштина у Топчидеру — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
 
Нема описа измене
Ред 5:
Скупштина ce заказаног дана састала y Топчидеру, на простору код [[Конак кнеза Милоша у Топчидеру|кнежевог дворца]]. Према постојећем закону, Велика народна скупштина консгитуисала ce сама, па je скупштина тако и учинила. За претседника био je изабран [[Живко Карабиберовић]], за потпретседника [[Тодор Туцаковић]], a за секретаре [[Живко Недић]] и [[Димитрије Главинић]], сва четворица народни посланици. Огромна већина посланика припадала je још неорганизованој [[Либерална странка (Србија)|либералној странци]] која ће ce, после ове скупштине, јавити као главни политички чинилац, док je [[Конзервативци (Србија)|консервативаца]] било мало и само по изузетку.
 
После конститутсања скупштина је саслушала беседу Привременог намесништва па je одмах приступила избору Кнеза. Једногласно je био изабран за Кнеза Милан Обреновић. Но како je нови Кнез био малолетан, требало je да ce изабере и постави Намеоништво које ће вршити кнежевску власт до Кнежева пунолетства. Ma да није била сазвана и ради тога посла, скупштина га je извршила па су за намеснике изабрани Миливој П. Блазнавац, Јован Ристић и [[Јован Гавриловић]]. Документа о избору Кнеза и Намесништва потписали су сви чланови Велике народне скупштине, сви чланови Државног савета и сви чланови Владе. Писмом Државног савета, као највеће власти y земљи, новоизабрани намесници позвани су још истог дана ,,да изволе примити упражњавање Књажевске власти". Истога дана, примивши дужност, Намесништво je издало своју прокламацију упућену на народ. Намесништво наглашава да ће ce трудити да ради договорно између владе и народа.
 
Свршивши тај посао, Велика народна скупштина имала je да ce разиђе: посао ради кога je сазвана био je готов. Али je скупштина продужила рад, предлагањем „жеља и изјава" што je спадало y дужност и права обичних скупштина. Стање y земљи она je узела y опсежнији претрес a после тога je донела један акт, упућен Намесништву и влади, којим je y 17 тачака набрајано све оно што би било потребно извршити. „Посланици народни из свију крајева земље", каже ce y томе акту — „не могоше ce растати a да не изјаве заједнички Влади књажевској мисли и осећања, која обузимају сав Народ српски услед крвничког убиства незаборављеног Кнеза Михаила, као и опште неке назоре своје y смотрењу управе земљом..." У неколико првих тачака Велика народна скупштина тражи од владе построжење мера према виновницима догађаја, па после тога истиче: