Остроготи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Зенон → Зенон (цар); Unlinked: Зенон (2) |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{друго значење|другу одредницу|[[Готи (вишезначна одредница)]]}}
'''Остроготи''' звани и '''Источни Готи''' су били варварско германско племе које са истока дошло на територије [[Западно римско царство|Западног римског царства]] и Источног римског царства ([[
Најзначајнији краљ Острогота је био [[Теодорих Велики|Теодорик Велики]], који је свргнуо првог варварског краља Италије [[Одоакар]]а.
[[
Готи су били један народ све до 3. века, кад су се поделили на Остроготе и Визиготе.
Оба племена имају много тога заједничког, посебно поштовање римског бога Марса. Та природна подела је наступила због пренасељености у подручју Црног мора, где су Остроготи основали краљевство. [[Гепиди]] су постали њихови вазали.
== Под Хунима ==
Успон [[Хуни|Хуна]] око 370. године довео је Остроготе у вазални однос. Остроготски владар [[Ерманарик]] убија се 378. године.
Ред 15:
Након смрти [[Атила|Атиле]] [[Гепиди]] и Остроготи предвођени [[Теодемир]]ом побјеђују Хуне у [[Битка на реци Недао|бици на реци Недао]] 454. године.
== После Хуна ==
Остроготи долазе у додир са Царством и насељавају се на подручју Паноније. Током другог дела 5. века играју сличну улогу, коју су [[Визиготи]] играли 100 година раније. Они су склапали савезе са Царством, па су опет ратовали, углавном њихови односи су укључивали читаву скалу између савезништва и непријатељства. Онда су као и Визиготи отишли на Запад.
== На зениту-Теодорик Велики ==
Највећи остроготски вођа је био [[Теодорих Велики|Теодорик Велики]]. Рођен је 454. године. Био је син краља [[Теодемир]]а.
Још као млади дечак отишао је у Константинопољ као талац, тј. гарант мира између Острогота и [[
У то време Остроготи су се населили на византијским деловима Римског царства и били су тешко контролисани савезници Византије. [[Теодорих Велики|Теодорик Велики]] покорава и уједињује готска племена на европском делу Источног римског царства. Цар Зенон га именује конзулом 484. године бојећи се да ће се од савезника претворити у непријатеља. [[Теодорих Велики|Теодорик Велики]] постаје [[488]]. године. Цар Зенон га је послао као свог мандатара у Италију да преузме власт од [[Одоакар|Одоакра]], који је [[476]]. године срушио Западно римско царство. Године 488. Теодорик је са својом армијом стигао у Италију, чиме су панонско подручје и Дунав остали без господара. Побеђује у биткама код Исонза (489), Милана (489) и Аде (490). Године [[493]]. заузима Равену и лично убија [[Одоакар|Одоакра]].
Пошто је био регент малолетног Визиготског краља, његовог унука [[Амалрик]]а, [[Теодорих Велики|Теодорик Велики]] је био у ствари и краљ Визигота. Теодорик ће своје царство у Италији проширити по целој Далмацији у римским границама, све до Колубаре и читав [[Срем]] са Сингидунумом (Београдом).
== Византијско-Готски рат (535-552) ==
=== Повод за рат ===
После Теодорикове смрти [[526]]. Остроготи и [[Визиготи]] су се поново раздвојили. [[Амаларик]] је наследио визиготско краљевство у Шпанији. Малолетни [[Аталарик]] је наследио Италију и Провансу. Убрзо почеше сукоби међу Остроготима. Аталарика наслеђује мајка [[Амаласунта]], коју убијају.
Тако ослабљену остроготску позицију користи цар [[Јустинијан I]], који убиство краљице користи као повод за рат. То је био почетак [[готски рат|готског рата]] (535-552).
=== Први поход и пораз Острогота ===
[[Велизар]], као најуспешнији царски генерал, предводио је напад на Остроготе. [[Велизар]] је одмах заузео Сицилију, прешао у Италију и до новембра заузео Напуљ, а Рим до децембра [[536]]. Из Рима је побегао остроготски краљ [[Витигес]]. [[Велизар]] заузима престолницу остроготског краљевства Равену [[540]]. и заробљава остроготског краља [[Витигес]]а.
=== Понуда мировног споразума ===
[[Јустинијан I]] је имао проблема на истоку Византије. [[Персијанци]] су нападали и правили проблеме, тако да му је био потребан миран западни фронт и једна неутрална земља, која би га одвајала од непријатељских Франака.
Ред 44:
[[Јустинијан I]] је био љут, јер је имао проблеме са Персијом и био је потребан миран запад. Јустинијан је послао Велизарија на фронт према Персији.
=== Наставак рата ===
Године [[541]]. Остроготи убијају једног свог вођу који је почео преговоре са царством. Одмах бирају [[Тотила|Тотилу]] као свог новог вођу. [[Тотила]] је започео силовиту и успешну кампању против Византинаца, заузимајући целу северну Италију и чак успевајући да заузме Рим после дуге друге опсаде. [[Велизар]] се вратио у Италију 544. Успео је да спаси Рим, али његов поход је овог пута био неуспешан, због проблема са снабдевањем и додатним појачањима, које Јустинијан I није слао. Неки историчари сматрају да је био љубоморан. [[Јустинијан I]] [[548]]. године смењује Велизара и поставља [[Нарзес]]а за команданта.
Ред 50:
У бици код Тагине [[Нарзес]] побеђује и убија Тотилу. Остроготи у Риму се предају, а у коначној [[битка на Везуву|бици на Везуву]] у октобру [[553]]. Нарзес побеђује задње остатке остроготске армије у Италији.
=== Последице пораза ===
Са коначним поразом готско име се полако заборављало. Готи нису успели оно што је успело у Галији и Иберији, да успоставе државу јединством романских и германских елемената. У Шпанији су Готи постали значајан државотворни елемент, док су у Италији они виђени само као окупатори и владари.
== Остроготски владари Италије ==
[[Амали династија]]:
* [[Теодемир]] (није још био у Италији)
* [[Теодорих Велики|Теодорик Велики]] [[476]]-[[526]]
* [[Аталарик]] [[526]]-[[534]]
* [[Теодад]] [[534]]-[[536]]
Ред 67:
* [[Илдибад]] [[540]]-[[541]]
* [[Ерарик]] [[541]]
* [[Тотила]] [[541]]-[[552]]
* [[Теја]] [[552]]-[[553]]
== Види још ==
* [[Краљевина Острогота]]
* [[Источни Готи у Превалису]]
* [[Готи]]
* [[Теодорих Велики|Теодорик Велики]]
* [[Германи]]
== Спољашње везе ==
| |||