Гандалф — разлика између измена

}}

 

 

 

 

 

 

[[Илуватар]], врховно божанство Толкиновог легендаријума, у почетку је створио [[Валари|Валаре]] из своје мисли. Неки од њих су одабрали да живе у [[Арда|Арди]] (Земљи), које је тек била створена. За Валарима су у Арду дошли и [[Мајари (Арда)|Мајари]], такође творевине Илуватара, који су били нижег ранга и моћи, али су ипак спадали у божанска бића. У [[Силмарилион]]у је дат опис неких од најзначајнијих Мајара, међу њима и Олорина:

{{цитат3|Најмудрији од Мајара беше Олорин. Он је такође боравио у Лоријену, али га је пут често наносио у кућу [[Ниена (Арда)|Ниене]], и од ње се учио самилости и стрпљењу. |„Силмарилион“, ''[[Силмарилион#Аинулиндале и Валаквента|Валаквента]]''}}

Управо је Олорин биће кога ће Људи у [[Средња Земља|Средњој Земљи]] касније назвати Гандалф. Он је био саветник [[Ирмо (Арда)|Ирма]], Валe који је био господар снова и визија.

 

 

У то време, Валари су постали свесни да би Саурон поново могао да представља претњу. Одржали су савет на ком су одлучили да пошаљу своје изасланике у Средњу Земљу, како би му се супротставили и спречили његов повратак. Опис овог савета сачуван је на једној белешци коју је Толкин написао, а која је касније уврштена у „[[Незавршене приче]]“. У њој се наводи да су већ била изабрана двојица представника, када је стигао Олорин. Њега је врховни Вала [[Манве]] предложио за свог изасланика. Међутим, Олорин се успротивио, говорећи да је он преслаб за тај задатак и да се плаши Саурона. Манве му је одговорио да је то само један разлог више зашто он треба да иде, и да му заповеда да крене. Олорин је био последњи од пет Истара (како су названи изасланици Валара) који је стигао у Средњу Земљу, почетком другог миленијума Трећег раздобља.

 

Истарима није било дозвољено да се приказују у свом правом обличију, као што је то чинио Саурон. Били су у телесном облику Људи, са свим њиховим слабостима. Међутим, они нису умирали како је време пролазило, а старили су врло споро. Када је Олорин стигао у Средњу Земљу, чинио се најслабијим од Истара, пошто је био у обличију старог човека седе косе и сиве одеће, нижи од осталих, а ходао је ослањајући се на штап. Међутим, Вилењак [[Кирдан Бродоградитељ]], господар [[Сиве Луке|Сивих Лука]], увидео је да је он најузвишенијег духа и најмудрији. Зато му је дао на чување један од три [[Вилењачки Прстенови моћи|вилењачка Прстена моћи]], Нарју. Свој поступак је објаснио овим речима:

{{цитат3|Узми сада овај Прстен, јер твоји напори и твоје бриге ће бити тешки, али у свему он ће те подржавати и чувати те од замора. Јер ово је Прстен Ватре, и с овим ћеш, можда, поново распламсати јунаштво од старине у срцима света, који постаје хладан. |„Силмарилион“, ''[[Силмарилион#О Прстеновима моћи и Трећем добу|О Прстеновима моћи и Трећем добу]]''}}

За Олоринов долазак везана је још једна легенда. Она каже да су њему Валари дали драгуљ Елесар, који је био знамен њихове непрестане бриге над Средњом Земљом. Олорин је предао драгуљ Вилењакињи [[Галадријела|Галадријели]], да је подсети како их Влари нису заборавили. Такође је рекао да ће се родити једна особа која ће донети мир Средњој Земљи и да ће се она звати Елесар. Касније се то испоставило као тачно.

 

 

Током својих путовања Гандалф се спријатељио са свим расама којима је био потребан. Међутим, био је најнаклоњенији Вилењацима и њиховим (својеврсним) вођом [[Елронд]]ом из [[Ривендел]]а. Њега су људи са Севера погрешно сматрали Вилењаком због присности са њима и повремених чаролија које је изводио. Такође, развио је посебан однос према Полушанима ([[Хобит]]има), које су други Истари и Вилењаци занемаривали. Гандалфово убеђење је било да ће помоћ у најтежим временима доћи од оних на које се најмање рачуна.

 

 

Године 2850. Гандалф је поново отишао у Дол Гулдур и коначно са потпуном сигурношћу утврдио да је биће које тамо обитава Саурон. Сазнао је да он трага за својим Прстеном моћи, који би му вратио стару снагу. Следеће године сазван је Бели савет, и Гандалф је покушао да убеди остале да се нападне Дол Гулдур, док непријатељ није сувише ојачао. Међутим, Саруман му се успротивио. Он је тада већ био издајник и желео је да нађе Сауронов Јединствени Прстен, како би присвојио његове моћи. Одлучено је да се чека и мотри. Сенка у Дол Гулдуру постајала је све јача, и Гандалф је на наредном састанку Белог савета 2941. године убедио присутне да пошаљу војску у Мрку шуму. Они су успели да одатле истерају Саурона, али њихов напад је већ био предвиђен. Саурон је побегао у [[Мордор]], где је наставио да јача и трага за Јединственим Прстеном. Подигао је кулу Барад-дур, на чијем се врху настанио у облику свевидећег ватреног Ока. Бели савет се последњи пут састао 2953, када је расправљано о Прстеновима моћи.

 

 

Истеривање Саурона из Мрке шуме десило се паралелно са догађајима описаним у „[[Хобит (роман)|Хобиту]]“. Позадина радње тог романа дата је у „Незавршеним причама“. Гандалф је, приликом свог одласка у Дол Гулдур 2850. године, нашао једног заробљеног Патуљка, не знајући да је то [[Траин]], отац [[Торин Храстоштит|Торина Храстоштита]]. Траин је накада живео у богатом граду [[Еребор]]у, који се налазио под [[Самотна планина|Самотном планином]]. Међутим, Патуљци су морали да побегну одатле кад је град напао змај [[Шмауг]] са намером да присвоји њихова богатства. Лутали су дуго година. Траин је поседовао последњи од седам патуљачких Прстенова, те га је због тога Саурон гонио и заробио. Већ на самрти, дао је Гандалфу мапу и кључ за улазак у Самотну планину, надајући се да ће његов син Торин наћи начина да поново дође тамо и порази Шмауга.

 

{{цитат3|Некако ме је Билбо давно пре тога привукао, још кад је био дете и млад Хобит: тада сам га пооследњи пут видео и још није био доспео у доба пуне зрелости. Од тада ми је одувек био на памети, због своје горљивости и сјаја у очима и због тога што је волео приче и што је постављао питања о великом свету изван Округа. |„Незавршене приче“, ''Потрага за Еребором''}}

 

Гандалф се брзо вратио Торину и успео је да га убеди да поведе Билба у свој поход. Торин је нерадо пристао и од тог тренутка почиње радња „Хобита“. Гандалф се касније састао са Билбом и на превару га навео да организује вечеру за Торина и његове Патуљке у свом дому. Наговорио га је да пође са њима, а Торину је дао мапу и кључ његовог оца. Гандалф је одлучио да прати Патуљке и Билба колико буде могао, док не буде морао да се врати на Бели савет. Ослободио их је од [[Тролови (Средња Земља)|тролова]] на које су наишли у шуми, као и од [[Гоблини (Средња Земља)|Гоблина]] који су их заробили док су прелазили [[Маглене планине]]. Том приликом је Билбо нашао Сауронов [[Јединствени Прстен]] у пећини створења [[Голум]]а, мада га Гандалф у том тренутку није препознао. Патуљке и Хобита оставио је на самој граници Мрке шуме, а затим одјахао на Бели савет, на ком је успео да издејствује напад на Дол Гулдур. Када је Саурон побегао, Гандалф је отпутовао до Самотне планине, где је Шмауг већ био убијен, али је започета свађа између Људи из Дола, Вилењака и Торина и његових сабораца око поделе блага. Она је прекинута доласком Гоблина и [[Варге (Средња Земља)|Варги]] (дивљих чудовишних вукова), који је проузроковао Битку пет армија. Након што су Гоблини и Варге поражени, Гандалф је отпратио Билба назад у Округ.

 

 

Гандалф је био позван на прославу Билбовог 111. рођендана, 3001. године. Билбо је још неколико месеци раније одлучио да на тај дан заувек напусти Округ и поново отпутује. Већину својих ствари, укључујући и Прстен, оставио је свом нећаку [[Фродо Багинс|Фроду]]. Међутим, Гандалф је приметио колико му је било тешко да се растане од Прстена, и, тек на његово инсистирање, Билбо га је оставио у својој кући и отпутовао. Тада је Гандалф напокон посумњао да је то Јединствени Прстен, знајући колико је велика његва привлачна моћ. Оставио га је Фроду и рекао му да га чува у тајности и не ставља уколико то није неопходно. Следећих седамнаест година Гандалф је повремено посећивао Фрода у [[Округ (Средња Земља)|Округу]], не би ли се уверио да је Прстен још на сигурном. Заједно са Арагорном организовао је потеру за [[Голум]]ом, у чијој је пећини Билбо пронашао Прстен. Међутим, Голум је побегао из Маглених плаина, где се крио скоро петсто година, и кренуо да тражи крадљивца, знајући да је то Хобит Багинс из Округа. У својој потрази зашао је у [[Саурон]]ову земљу Мордор, где је заробљен и мучен док није рекао све што зна о Прстену. Саурон је послао својих девет слугу, [[Назгули|Назгуле]], Црне јахаче, у Округ да га пронађу и донесу.

 

 

Гандалфа је са Ортанка спасио орао [[Гваихир]]. Наиме, пре свог заточеништва, он се срео са још једним припадником Истара, [[Радагаст]]ом Мрким. Радагаст га је обавестио да су девет Назгула кренули у потрагу за Прстеном. Он је био пријатељ свих биљака и животиња, те му је Гандалф наложио да му преко орлова пошаље поруку уколико буде неких лоших вести. Гваихир је управо ишао да му саопшти како су Сауронови [[Орци]] почели да се окупљају, и да су Назгули примећени у тим крајевима. Ово се показало као срећна околност за Гандалфа, јер га је орао однео са врха Ортанка до [[Рохан]]а, земље господара коња. Краљ Рохана, [[Теоден]], дозволио је му је да одабере било ког коња како би што пре напустио његову земљу и кренуо пут Ривандала. Гандалф је следећег дана срео [[Сенко|Сенка]], поглавицу ''Mearasa'', најплеменитије врсте коња. Он му у почетку није дао да се приближи, али га је Гандалф сустигао и убрзо припитомио. На Сенку је одјахао у Ривендал, успут прошавши кроз Округ и преко [[Брег ветрова|Брега ветрова]], где су га [[Назгули]] опколили, али он је успео да утекне. Стигао је у Ривандал два дана пре Фрода, који га је чекао у Округу, али се на крају упутио ка Вилењацима без њега.

 

[[Елронд]]ов савет одржан је четири дана по Фродовом доласку, и на њему је одлучено да Прстен мора да се однесе у Мордор и баци се у ватрене расцепине [[Планина Усуда|Планине Усуда]] одекле је и потекао, пошто је то био једнини начин да се уништи. Фродо се прихватио тог задатка, а Гандалф је одлучио да крене са њим и да му помаже да лакше подноси терет Прстена, који је жудео да се врати свом господару Саурону. Поред њих двојице, кренули су и три Хобита, [[Семвајс Гемџи]] (Фродов баштован), [[Мерјадок Брендибак]] и [[Перегрин Тук]] (Фродови рођаци). Такође су им се придружили представници осталих раса Средње Земље: Вилењак [[Леголас]], [[Патуљци (Толкин)|Патуљак]] [[Гимли]] и Људи, [[Боромир]] од Гондора и [[Арагорн]]. Тако је створена Дружина Прстена.

 

Дружина је напустила Ривендал 25. децембра 3018. године. Њихова првобитна намера била је да пређу планински врх [[Маглене планине|Карадрас]] на Магленим планинама, али су због јаког снега били приморани да се врате. Такође су их напале Варге, те су одлучили да не иду преко планине, него испод ње, кроз бивши патуљачки град и рудник [[Морија (Средња Земља)|Морију]]. Гандалф је пронашао улаз у Морију и успео да га отвори рекавши лозинку. У руднику је владао мркли мрак, али Гандалф је осветлио врх свог чаробног штапа. После неког времена, пронашли су гроб [[Балин]]а, једног од патуљака који је ишао са Билбом и Торином на Самотну планину и који је покушао да поново заузме Морију, али су га убили Орци. Ти исти Орци су напали и Дружину. Док су бежали, схватили су да се један од [[Балрог]]а, ватрених демона првобитно у служби Моргота, првог мрачног господара, крије у Морији. Балрог их је напао кад су стигли на [[Морија (Средња Земља)#Мост Казад-дума|Мост Казад-дума]], који је преко амбиса водио до излаза. Гандалф је најпре пустио да остатак Дружине пређе на другу страну, а затим остао да се суочи са Балрогом. Својим чаробним штапом изазвао је ломљење дела Моста на ком је стајао Балрог. Међутим, док је падао у амбис, демон је својим бичем закачио Гандалфа за ногу и повукао га заједно са собом.

 

 

{{цитат3|Онда ме обузе тмина, и застранио сам ван мисли и времена, и лутао сам далеко путевима о којима нећу да причам. Наг сам одаслан натраг – за кратко време, док се мој посао не обави. |„Две куле“, III, 5}}

Хтео је да каже да је погинуо, али како су [[Мaјари (Арда)|Мајари]] бесмртна бића, његов дух је лично [[Илуватар]] послао назад у Средњу Земљу. Од тог тренутка, он више није био Гандалф Сиви, већ Гандалф Бели. Доживео је трансформацију. Коса му је била бела попут снега, као и одора, коју су му касније поклонили Вилењаци. Гандалф је наследио издајника Сарумана на месту вође [[Мајари (Арда)#Истари|Истара]] и постао моћнији него икада раније.

 

 

После тога, Гандалф је позвао [[Сенко|Сенка]], који је за њим дошао из [[Ривендал]]а, и њих четворица су одјахали у дворац роханског краља [[Теоден]]а. Он је био под утицајем Саруманових чини, које су изазвале његово пребрзо старење и отуђеност од стварности. Такође, на његовом двору је био Саруманов слуга, [[Грима Црвјезик]], који је саветовао краља по чаробњаковим упутствима. Гандалф је ослободио Теодена Гриминог и Сарумановог утицаја. Саветовао му је да поведе војску на Сарумана, који је у том тренутку био најоданији Сауронов слуга и већ нападао Рохан. Теоден, коме се вратила стара снага, одлучио је да га послуша и повео војску ка Рограду, који се налазио у [[Хелмов понор|Хелмовом понору]]. Тамо су се суочили са Јурук-Хајима, који су град били напали још пре него што су стигли. Гандалф је пре тога без објашњења напустио војску. Он је нашао једног од Теоденових племића, Лорда Еркенбарда од Западног превоја, и довео њега и његову војску у помоћ краљу. Стигли су у прави час, јер су ратници Рохана почели да губе. Битка се преокренула у корист Људи и Орци су одбијени.

Након битке, Гандалф, Теоден и део роханске војске одјахали су у [[Изенгард]], [[Саруман]]ово уточиште, не би ли се коначно суочили са њим. Тамо су затекли Енте, који су провалили брану и уништили град. Наиме, они су одлучили да се освете Саруману за сва посечена дрва шуме Фангорн. У марш на Изенград са Ентима су пошли и Хобити Мерјадок и Перегрин. Недуго пошто су стигли, Саруман, који се крио у кули Ортанк, одлучио је да разговара са њима. Војници Рохана пали су под моћ његовог гласа, али Гандалф је показао колику контролу је задобио као Бели чаробњак, тако што је уништио Саруманову палицу и избацио га из реда Истара и Белог савета. Црвјезик, који се крио у кули са својим господарем, покушао је да гађа Гандалфа једним од [[Палантир]]а, али га је промашио. Те вечери, Перегрин није могао да одоли знатижељи и погледао је у Палантир. Случајно је сазнао за Сауронов план да нападне [[Минас Тирит]], главни град [[Гондор]]а. Чим је Гандалф сазнао шта је видео, одлучио је да одјеше у Гондор и обавести [[Денетор]]а, Домостројитеља те државе. Са собом је повео и Перегрина. Сенко је прешао тај пут за четири дана.

 

Денетор је још раније био свестан да ће Саурон напасти његову државу. Међутим, туга коју је осећао због смрти свога сина [[Боромир]]а спречила га је да се значајније посвети одбрани. Гандалфа није третирао са поштовањем, али му је ипак дао дозволу да остану у Минас Тириту. За то време, [[Фарамир]], Денеторов млађи син, покушавао је да одбрани [[Озгилијат]], рушевни град и последњу одступницу Минас Тирита. Њега су напали [[Назгули]], овог пута не јашући на коњима, већ на змајоликим крилатим створењима. Гандалф га је спасио, испаливши из свог штапа белу светслост на Назгуле, који су се потом повукли. Фарамир је испричао Гандалфу како је срео Фрода и Семвајса, који су се упутили у Мордор кроз тајни пролаз Кирит Унгол. Ове вести су врло потресле и уплашиле Гандалфа, који је знао колико је то опасно место. Фарамиру је отац наредио да крене у противнапад на Орке у Озгилијату. Иако је знао да за тај подухват нема много изгледа, пристао је. У тој бици Фарамир је задобио смртоносну рану и, када су га донели из битке, лежао је на самрти.

 

У међувремену, [[Вештац-краљ од Ангмара]], вођа Назгула, довео је мордорску војску пред капије Минас Тирита. Орци су ископали јарке и почели [[катапулт]]има да гађају први ниво града, који је убрзо горео. Денетор, тугујући над рањеним Фарамиром, није хтео да изда наређења војсци. Тако је Гандалф преузео команду над одбраном Гондора. Куда год је пролазио дуж зидина, трудио се да подиже морал војницима и накратко успевао у томе, али чим би отишао даље, поново би их обузела молодушност. После два дана битке, Орци су донели Гронда, огроман балван за пробијање капије у облику вучје главе. Капија града је срушена у зору и кроз њу је први ујахао Вештац-краљ. Сви војници су побегли, али је Гандалф на Сенку препречио пут Назгулу. Требало је да почну да се боре, али је у том тренутку стигла роханска војска у помоћ Гондору. Вештац је одјахао да организује противнапад. Перегрин је дошао до Гандалфа и обавестио га да је Денетора обузело лудило и да планира да спали себе и Фарамира, за кога је веровао да је умро. Гандалф је успео да спаси Фарамира са ломаче, али је Домостројитељ Гондора на њој завршио свој живот. Војска Мордора побеђена је роханским нападом и доласком Арагорна који је повео свој народ, [[Дундаини|Дундаине]]. Вешца-краља су убили удружени Хобит Мерјадок и Јовајна, нећака краља Теодена.

 

Гандалфа су преостали заповедници Људи изабрали за вођу у наредним биткама. Знајући да Саурона неће моћи да победе силом оружја, Гандалф је смислио нови план. Он је предложио да се сакупи што већа војска и да се са њом крене ка Капији земље Мордор. Тим поступком би одвукли могући поглед Сауроновог Ока са Фрода и Семвајса и дали им шансу да униште Прстен. Остале вође су прихватиле Гандалфов предлог, иако су знали да иду у своју смрт.

 

 

Међутим, гласик се преварио. Орци јесу ухватили Фрода, али нису знали да је код њега Прстен. Семвајс је спасао свог господара и њих двојица су препешачили остатак пута до Планине Усуда, где је Прстен коначно пао у ватру и био уништен. Сауронова моћ је нестала и његова сенка се уздигла изнад Мордора, али била је превише слаба да ишта уради те је однесена ветром. Гандалф је први схватио да је Носилац Прстена обавио свој задатак и позвао Људе да одају поштовање Фроду и Семвајсу. Затим је по трећи и последњи пут узјахао орла Гваихира, одлетео до Планине Усуда које ја еруптирала и спасао два Хобита од ватре и лаве.

 

Након нестанка Саурона, Арагорн је коначно могао да се крунише за краља Људи у Гондору. Ипак, одлучено је да се сачека да се Фродо и Семвајс у потпуности опораве. Њих је Гандалф обавестио о свему што се догодило током њиховог пута. На дан крунисања, Арагорн је замолио Гандалфа да му стави круну на главу следећим речима:

 

Две године касније, дошло је време да остатак Вилењака, предвођен [[Елронд]]ом, [[Галадријела|Галадријелом]] и [[Келеборн]]ом, заувек напусти Средњу Земљу. Гандалф се прикључио њиховој поворци код Сивих Лука, нескривено носећи Прстен Нарју, пошто је моћ вилењачких Прстенова била готова. На брод за Валинор укрцали су се и [[Билбо Багинс|Билбо]] и [[Фродо Багинс|Фродо]]. У том тренутку, 3021. године Трећег и прве године Четвртог раздобља, Гандалфово посланство у Средњу Земљу било је завршено после два миленијума. Као једини Истар који се до краја борио против Саурона испунио је задатак који су му дали Валари и значајно допринео победи против Мрачног господара.

 

Свом лику Толкин је дао још неколико имена:

 

== Референце ==

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Middle-earth}}

 

[[Категорија:Господар прстенова]]