Википедија

Пут свиле — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 4:
[[Датотека:ForeignMerchant at the silk road.jpg|мини|150п|Европски трговац на Путу свиле виђен очима кинеског уметника (Династија Танг, 7. век)]]
[[Датотека:Stamps of Azerbaijan, 2004-678.jpg|мини|150п|Поштанска марка Азербајџана посвећена Путу свиле.]]
'''Пут свиле''' је назив за мрежу [[караванакараван|караванских]] путева чији је главни циљ било повезивање [[средоземно море|средоземља]] с [[Источна Азија|источном Азијом]]. Овај назив је први користио [[Фердинанд фон Рихтхофен]], [[Немци|Немац]] који је живио у [[19. век]]у, иако су још [[Византијско царство|Византијци]] користили сличан назив.
 
== Настанак и историја ==
Ред 13:
Док је сад источни део пута био релативно безбедан, дуги сукоби између [[Римско царство|Римљана]] и [[Партијско краљевство|Парта]] претили су да западни дио пута свиле претворе у бојно поље. [[Октавијан Август|Аугуст]] успева да дипломатском спретношћу склопи на неко време мир с Партима, што чини и западни део цесте безбеднијим, па трговина с далеким Истоком поново оживљава.
 
Пут свиле доживљава нови процват у време [[Династија Танг|династије Танг]] (618—907) када она одузима [[Персијско царство|Персија]]нцима превласт на Путу свиле. Други цар династије Танг, [[Танг Таизонг]], доводи под своју контролу велике делове средишње Азије као и [[таримски базен]]. Византијци успевају да врате делове својих ранијих посједа у Азији, и тиме си осигуравају приступ Путу свиле. Византија остаје главно трговиште за робу с истока. У раздобљу „пет династија“ унутарња стабилност династије Танг није могла да се одржи, па суседни народи поново нападају [[караванакараван|караване]].
 
Одлучујући допринос директном повезивању Азије и Европе дали су [[Монголи]] у [[13. век]]у. Монголска освајања омогућила су период редовних и разноврсних контаката. Чим би у новоосвојеним подручјима осигурали ред и стабилност, Монголи су успостављали контакте са странцима. Упркос својој огромној жељи за освајањем и влашћу, били су гостољубиви према страним путницима, па и у случајима кад су путници били из земаља чији владари нису признавали монголску власт. У то време поново долази до интензивног пораста размена [[роба]], људи и знања.
Ред 28:
 
=== Трговина ===
За Запад је [[свила]] била најважнија трговачка роба која је пролазила Путем свиле. Цели пут је управо и добио име по том производу. Но, то име искривљује стварност трговине, јер су осим свиле тим трговачким путом размењиване и друге робе. [[КараванаКараван|Караване]] које су ишле према Кини носиле су, између осталог, [[злато]], [[слоновача|слоновачу]], [[драго камење]] и [[стакло]]. Из Кине према Европи превожени су прије свега [[крзно]], [[Керамика (материјал)|керамика]], [[жад]], [[бронза]], [[лак]] и [[гвожђе]]. Уз пут, део тих добара замењиван је, и мењао је више пута власнике прије него би стигао на финално одредиште. Поред свиле, све до [[ново доба|новијег времена]] су врло важна роба за размену с [[Југоисточна Азија|југоисточном Азијом]] били [[зачин]]и. Користило их се не само као зачине, него и као [[лек]]ове, [[анестетик]]е, [[афродизијак]]е, парфеме али и за припрему „чаробних напитака“.
 
Но, свила је ипак била најважнији кинески производ. Развој [[ткање|ткања]] свиле може се пратити унатраг све до 2. миленија пре Христа. Производња свиле у количинама достатним и за извоз, развила се тек завршетком „времена посвађаних царства“ у 3. веку пре Христа. У то време је свила била изнимно редак материјал на Западу, као [[гримизна боја|пурпур]] и [[стакло]] убрајала се у луксузну робу [[Римско царство|Римског царства]]. Скромну количину овог скупоценог материјала могли су си приуштити тек најбогатији. У време [[Аугустов мир|Аугустовог мира]], кад је и западни део Пута свиле био сигуран, римски горњи слој изражавао је повећану „глад“ за свилом, зачинима и [[драго камење|драгуљима]], хтело се опонашати богати стил живота далеког Истока.
 
=== Организација трговине ===
Велики проблем је била сигурност трговачких путева. Од Кине до [[Египат|Египта]] разбојници су нападали [[КараванаКараван|караване]] на најужим местима пута, отимајући робу. Због тога је царство [[Хан (држава)|Хан]] додељивало караванама посебну војну пратњу, а и продужили су [[кинескиКинески зид]] уз каравански пут.
 
Организација међуконтиненталне трговине је била веома захтевна. Требало се на једном месту да окупи хиљаде животиња, велики број гонича и тоне трговачке робе, а онда све то покренути. Уз то, требало је да се брине о очувању живота људи и животиња на дугом путу уз тешке [[клима]]тске и географске услове. Трговци обично нису путовали целим путем да би продали робу. Трговина се одвијала преко више посредника. Док су западни део пута свиле дуго контролисали [[Партијско краљевство|Парти]], а касније [[Сасаниди]], у средишњим деловима Азије су разменом доминирала пре свега [[номадизам|номадска]] [[племе]]на. Као превозно „средство“ велики, вероватно и највећи, значај имале су [[двогрба камила|двогрбе камиле]] пореклом из средишње Азије. Њихова предност над [[једногрба камила|једногрбим]] је та што су мање осетљиве на [[температура|температуру]] а имају и зимско крзно. Тим особинама су добро прилагођене обележјима [[континентална клима|континенталне климе]] која влада [[степа]]ма и брдским подручјима с великим [[апсолутна висина|висинским]] разликама. Због тих особина двогрбе камиле се користе од почетка трговинских односа.
Ред 45:
Ширење хришћанства било је много скромније у поређењу с [[ислам]]ом који је далеко надмашио све друге религије.
 
Након [[Мухамед]]ове смрти [[632]]. године ислам се брзо шири [[Арабијско полуострво|Арабијом]], а у следећих сто година осваја једну по једну старе [[Римско царство|римске]] провинције: прво [[Сирија|Сирију]], затим [[Египат]] па целу северну Африку. Ускоро западни крај пута свиле, а тиме и контрола укупне трансазијске трговине, долази под исламску контролу. Након освајања [[ПерсијаПерсијско царство|Персијског царства]] наставља се продирање ислама према истоку. У почетку се шири градовима на Путу свиле, а касније и у њихову ширу околину. И у средишњој Азији, Кини и Бенгалу а касније и у Индонезији настају муслиманске заједнице, али без војног освајања или политичке апсорпције.
 
Путем свиле ширили су се и [[зороастризам]] и [[манихејство]], обоје персијског порекла.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Пут_свиле”