Понцијева превара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 30 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q219407 (translate me) |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Понцијева шема''' је тип преваре којом је '''Карло Пјетро Ђовани Ђулијемо Требалдо Понци''' ({{јез-ита|Carlo Pietro Giovanni Guglielmo Tebaldo Ponzi}}) познатији као '''Чарлс Понци''' (-{Charles A.Ponzi}-)
==Оригинална Понцијева превара==
Чарлс Понци је био амерички банкарски чиновник и преварант италијанског порекла. Верује се да је Понци идеју за пирамидалну превару добио из три различита извора.
Године 1907. био је помоћник благајника у банци Луиђија Заросија у [[Монтреал]]у. Банка „Зароси“ је привукла велики број клијената, углавном италијанског порекла, нудећи камату од 6%, што је било двоструко више него што су остале банке нудиле. Када је банка пропала због лоших улагања, Понци је побегао у Мексико са знатним новчаним средствима, али је стекао искуства у привлачењу инвестора високим каматама.
Други извор су били романи [[Чарлс Дикенс|Чарлса Дикенса]] ''[[Мартин Чазлвит]]'' из 1844. и ''[[Мала Дорит]]'' у којима су описане сличне преваре,<ref>{{citation | last1=Markopolos | first1=Harry | year=2010 | title=No One Would Listen: A True Financial Thriller | last2=Casey | first2=Frank | publisher=John Wiley and Sons | isbn=978-0-470-55373-2 | url=http://books.google.com/books?id=7NeZeQ6qHq4C&pg=PA50 | page=50 }}</ref>
Трећи извор је била превара коју је извео Вилијам Ф. Милер ({{јез-енг|William F. Miller}}), бруклински књиговођа, који се 1899. послужио сличном обманом да дође до суме од једног милина долара.<ref name=wetrust>{{Citation |first= |last= |authorlink= |coauthors= |title=In Ponzi We Trust |url=http://www.smithsonianmag.com/people-places/In-Ponzi-We-Trust.html |quote=Ponzi himself was probably inspired by the remarkable success of William "520 percent" Miller, a young Brooklyn bookkeeper who in 1899 fleeced gullible investors to the tune of more than $1 million. |work=[[Smithsonian magazine]] |date=December 1998 |accessdate=December 21, 2008 }}</ref>
Након година потуцања, ситних правара и затворских казни, Понци је 1919. направио примидалну шему која је гарантовала улагачима добит од 50% на улог у поштанским купонима. Понци је неко време исплаћивао обећане улоге са каматом, што је привукло нове улагаче, али се „пирамида“ после одређеног времена срушила, јер је трошио новац који је добијао нових улагача на исплаћивање камата старим улагачима и на себе.
Процењује се да је Понци своје инвеститоре оштетио за у то време невероватну суму од двадесет милиона долара.
У две савезне оптужнице, Понци је био оптужен за осамдесет шест случајева поштанских превара, за шта му је претила казна доживотног затвора. На молбу своје жене, 1. новембра 1920. се изјаснио кривим за једну превару и за њу је осуђен на пет година савезног затвора.<ref name="cnnmoney">{{Citation |title=What Madoff could learn from Ponzi |url=http://money.cnn.com/2009/01/13/news/newsmakers/ponzi.jail.fortune/index.htm?postversion=2009011312 |work=CNNMoney.com |date=January 13, 2009 |accessdate=April 15, 2009 | first1=Mitchell | last1=Zuckoff}}</ref>
Ослобођен је након три и по по године, да би сместа био поново оптужен за двадесет два случаја проневере у држави Масачусетс. После три дуга суђења, осуђен је на затворску казну у трајању од седам до девет година.
==Принцип рада==
Линија 8 ⟶ 25:
Извор: -{U.S.Securites and Excange Commision}-
== Референце ==
<references/>
== Види још ==
| |||