Дебела Берта — разлика између измена

Идеја за развој овакве хаубице произишла је из искустава које су Немци (и Аустријанци) извукли из [[Руско-јапански рат|Руско-jапанског рата 1904—1905]]. Током рата, Јапанци су демонтирали са фиксних постоља неколико својих хаубица калибра 28 cm, које су биле намењене за обалску одбрану и употребили их приликом опсаде Порт Артура. Оваква примена тешких топова изненадила је тадашњу стручну војну јавност јер се до тада сматрало да најтежи опсадни топови који се могу транспортовати вучом, због велике тежине не могу прелазити калибар од 20 cm. Ипак, већина европских земаља није научила јапанску лекцију &nbsp;— осим већ поменуте Немачке и Аустрије (Аустрија је развила читаву серију покретних тешких топова као што су 30.5 cm „Витка Ема“ - ''-{Schlanke Emma}-'' хаубица, 38 cm „Барбара“ ''-{Barbara}-'' и „Гудрун“ ''-{Gudrun}-'' хаубице и сопствену хаубицу калибра 42 cm.<ref>-{Michal{cite book|last=Prasil: |first=Michal|title=Skoda Heavy Guns,: Schiffer24cm Cannon, Military38cm HistoryHowitzer, ISBN42cm Howitzer and Others|url=http://books.google.com/books?id=Y4bOngEACAAJ|date=January 1997|publisher=Schiffer Publishing, Limited|isbn=978-0-7643-0288-46}}-</ref>

На почетку Првог светског рата Немачка је имала само две оперативне хаубице -{M-Geräte}-, мада су до тада наводно произведене и две додатне цеви са носачима. <ref name="Taube1981"/> Две оперативне хаубице M-Geräte су чиниле Батерију бр. 3 краткоцевних морнаричких топова калибра 42 cm (-{Kurze Marine Kanone Batterie (KMK) No. 3}-) - контингент се сатојао од четири -{Gamma Geräte}- распоређених у две батерије, док је још једна Гама постала оперативна две недеље након почетка рата и чинила је „половину батерије“.<ref name=ley>-{Willy Ley, "German Siege Guns of the Two World Wars", Journal of Coastal Artillery, Feb, 1943, pp. 13-20}-</ref> Коришћене су за уништење белгијских тврђава у [[Лијеж]]у, [[Намир|НамуруНамиру]] и [[Антверпен]]у и француске тврђаве Мобеж (-{Maubeuge}-) као и других тврђава у северној Француској. Берта се показала веома ефикасном против старијих фортификацијских објеката као што су белгијске тврђаве које је 1880-их пројектовао Бриалмон (-{Brialmont}-), уништивши неколико за само пар дана.<ref name="ReferenceB"/> Прва граната из -{M-Gerät}- испаљена је 12. августа на белгијску тврђаву Понтиз (-{Pontisse}-), у предграђу Лијежа.<ref name="Taube1981">{{Cite book|author=Gerhard Taube|title=Die schwersten Steilfeuer-Geschütze, 1914-1945: Geheimwaffen "Dicke Berta" und "Karl"|year=1981|publisher=Motorbuch Verlag|isbn=978-3-87943-811-2|page=21}}</ref> Највећи успех показала је приликом дејства против оближње тврђаве Лонсин (-{Loncin}-) која је експлодирала након директног поготка у складиште муниције. Овакас успех -{M-Geräte}- може се приписати не само изузетној разорној моћи овог оруђа већ и чињеници да је бетон коришћен за израду белгијских утврђења био лошег квалитета и без челичне арматуре.<ref name="ReferenceB"/>