Бангладешки ослободилачки рат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 26:
== Рат ==
Званични почетак рата је уследио након једног од најкрвавијих [[геноцид]]а модерних времена, који је извршила пакистанска војска над бенгалским цивилима [[25. март]]а, [[1971]]. године. Практично сва бенгалска интелигенција је елиминисана. Овај геноцид је један од најстрашнијих по броју погинулих након [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Захваљујући напорима Западног Пакистана да се реши страних новинара, тешко је доћи до тачних бројки, али неке процене говоре о 50.000 мртвих у прва три дана такозване ''[[Операција рефлектор|Операције рефлектор]]'', коју је извела пакистанска војска <ref name=autogenerated1 />. Више од 10 милиона Бенгалаца је пребегло у суседну Индију. Ово је довело до жестоког економског притиска на Индију, и тадашња индијска премијерка, [[Индира Ганди]] је од западних земаља морала да тражи помоћ. Након почињених покоља цивилног становништва од стране пакистанске војске, под вођством шеика [[Шеик Муџибур Рахман|Муџибура Рахмана]], познатог као ''Бонгобонду'' (пријатељ Бенгала), Бангладеш је започео своју борбу за независност.
Бангладешки ослободилачки рат одиграо се током [[Хладни рат|Хладног рата]]. Сједињене Америчке Државе и Народна Република Кина су сматрали рат унутрашњим питањем Пакистана, чиме су практично подржали Западни Пакистан. Међутим, Индија, [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] са својим савезницима, те Јапан и владе западних земаља су снажно подржавале Бангладеш. Да би се стекла стратешка предност над кинеско-САД-пакистанском осовином, [[Споразум о индо-совјетском пријатељству]] је потписан [[9. август]]а 1971. године.<ref name=autogenerated1 />
Ред 34:
Током рата, упркос жестоком противљењу владе Западног Пакистана, ББЦ је наставио да прати догађаје преко ББЦ Бангла радио служби у Јужној Азији. Међу међународним напорима да се подигне стање свести о догађајима у Бангладешу је био и [[Концерт за Бангладеш]], бившег [[Битлси|Битлса]], [[Џорџ Харисон|Џорџа Харисона]].
Пакистанска влада је ухапсила [[Шеик Муџибур Рахман|Муџибура Рахмана]] који је идентификован као најутицајнија бенгалска фигура. Пре него што је ухапшен, шеик Муџибур Рахман је формално и званично прогласио независност, [[26. март]]а. Стога се овај датум сматра Даном независности Бангладеша. Дана [[27. март]]а, [[Зијаур Рахман]], тада армијски мајор (касније председник Бангладеша), објавио је декларацију независности Бангладеша у име врховног вође, Бонгобондуа, преко привременог радио-пријемник у Калургату близу лучког града [[Читагонг]]а. Уз помоћ бенгалских официра, подршку цивила и војно/хуманитарну помоћ из Индије, Бангладеш је брзо формирао редовну војску, као и герилске снаге познате као [[Мукти бахини]] (борци за слободу), наоружану групу коју су чинили углавном млади студенти, радници, сељаци и други цивили. Поред напада на пакистанску војску, Мукти бахини су пружали локалне обавештајне податке и вођство од немерљивог значаја здруженим снагама војсци Бангладеша и Индије, које су напале окупациону војску Западног Пакистана (80.000), раног децембра 1971. године.
== Крај рата ==
| |||