Опсада Рима (537—538) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 12:
|цивилне_жртве =
|страна1 = [[Остроготи]]
|страна2 = [[Византијско царство|Византија]]
|заповедник1 = [[Витигес]]
|заповедник2 = [[Велизар]]
Ред 31:
Велизар је, у граду Риму за одбрану имао само 5000 царских војника и градску [[милиција|милицију]]. У сваком случају, знатно малобројније снаге од Острогота. Али то је желео да надокнади ударном снагом својих [[катапулт]]а, који су бацали пројектиле од камена и другог материјала. Поред тога спремио је и једно необично одбрамбено оружје звано „вук“, у облику огромне дрвене плоче налик на врата неког гигантског [[амбар]]а, али са шиљцима тј. „кљуновима“ са спољашње стране. Ови „вукови“ су мировали прислоњени уз градске зидине или капије, а када би се маса остроготске пешадије накупила у близини, „вук“ би био пуштан да једноставно падне на непријатеља, наравно шиљцима надоле. Противници би остали згњечени и испробадани испод тешког „вука“.
[[Велизар]] је појачао своје бројно стање и тако што је у своје јединице укључио и грађане [[Рим
Осамнаестог дана опсаде, Витигес је ударио свим снагама, на све капије и сва слаба места на зидинама. Но, евидентно му је недостајало искуство са опсадама. Његове опсадне куле, ионако малобројне, на само једном или два места су успеле да се довуку до [[бедем]]а. Остатак напада се састојао само од покушаја са овновима, мердевинама, покушајем поткопавања зидина, „корњачом“ од спојених штитова, и стрелцима који су имали задатак да уклоне браниоце са зидина.
Ред 37:
Прокопије из Цезареје нам је оставио опис надирања Острогота ка једној капији која се звала „Саларијанка“, а чијом одбраном је руководио лично Велизар: „''Велизар даде знак, и цела војска одапињати стреле поче, а онима око себе рече да само волове гађају; па волови (који су вукли опсадне куле) одмах мртви попадаше, тако да се непријатељ нађе у чуду шта сада да ради у тим кулама, које више нису могле ни напред ни назад. Сада постаде јасно зашто Велизар у својој мудрости није хтео непријатеља на великој удаљености заустављати, и зашто се (раније) смејао глупости [[варвари|варвара]], који су мислили да ће њихови волови стићи живи до зидова тврђаве''“.
Витигес је ову незгоду покушао да поправи тако што је оставио велике снаге пред капијом „Салиријанком“, са наређењем да се не гине ни у каквом узалудном нападу али да се на браниоце одапињу најразличитији пројектили да би се онемогућило да ти исти браниоци интервенишу негде другде. Прокопије из Цезареје каже да је овај остроготски план пропао због једног чудноватог инцидента: „''Један крупан и јак Гот, ратник добар, у грудном оклопу и са [[шлем]]ом на глави (што значи да је био један од олемских [[поглавица]]) не хтеде у редовима својих другова остати, него стаде поред стабла једног дрвета, много [[strijela|стрела]] одапињући на браниоце на бедему. Али неким случајем се задеси, да баш њега погоди једно копље из машине хитнуто ... прободе га и кроз оклоп и кроз тело, и још се до пола своје дужине у дрво заби; а он остаде да виси тако прибоден за дрво, мртав. Када то видеше [[Готи]], велики их обузе страх, па се измакоше далеко изван домашаја; остадоше у бојном реду, али не гледајући више оне на зидинама''“.
Могуће је да је Прокопије из Цезареје мало слободније приказао ову ситуацију, јер би се Остроготи и без тог инцидента повукли изван домашаја катапулта и других артиљеријских машина, напросто зато што им је то било и више но разумно. Свакако, повлачење Острогота је омогућило Велизару да премести снаге са [[капија|капије]] „Саларијанка“ и да интервенише на другом, најслабијем месту одбране, које се звало „Виваријум“. Ту су Римљани некада држали дивље животиње. Витигесови људи су су успели да поткопају или разруше један део зида, и да продру унутра. Али, на изненађење нападача „Виваријум“ је сам по себи био затворен простор, ограђен својим зидовима. Остроготи који су продрли унутра, нису могли даље, а Велизар је изненада отворио оближњу капију, јурнуо са главнином својих снага кроз њу и разјурио Остроготе а притом је и запалио њихове опсадне справе. Овај противнапад је вероватно био део укупне Велизарове [[стратегија|стратегије]] одбране јер, ускоро је нешто слично успео и код капије „Саларијанка“.
Ред 43:
Мало је недостајало да Витигес овим својим снагама са главним нападом успе, али, он није успео ни да сруши зидине, ни да изглањивањем натера браниоце на предају, ни да подмити или обмане некога да му отвори неку од капија. Очигледно је да није имао довољно искуства у опсадним подухватима, нити је имао довољно спраава, а ни инжењера;
Велизар је тачно знао шта му ваља радити. Зато је Витиг покушао да оствари своје циљеве дипломатијом и општим прекидом непријатељстава. То је Велизару само дало прилику да доведе појачања и допреми храну. У једном тренутку, када је [[
=== Извори ===
| |||