Сима Несторовић — разлика између измена

Политичке идеје обликује у време [[Уставобранитељи|уставобранитеља]] и сврстава се уз опозиционе [[Либерална странка (Србија)|либерале]]. Као либерал и обреновићевац у представнички дом први пут улази 1861. године ([[Преображенска скупштина]]). У српском парламенту ће остати све до [[Мајски преврат|преврата 1903. године]], као народни посланик (1861-1897), краљев посланик (1897-1901) и сенатор (1901-1903). Шест пута је биран за председника Народне скупштине (1883, 1898, 1899, 1899-1900, 1900. и 1901. године). У парламентарном раду истицао је ангажовањем у скупштинским одборима и бројним слободоумним и либералним интерпелацијама. Између осталог, борио се против злоупотреба при војним набавкама (1873) и ненаменског трошења диспозиционог фонда од стране бившег председника владе [[Јован Мариновић (вишезначна одредница)|Јована Мариновића]] (1875), био је противник закључења железничког уговора са [[Генерална унија|Генералном унијом]] и Бонтуом због начина на који се тај уговор закључује (1880-1881), и због тога је поднео оставку на место члана Железничког одбора. Био је против тога да државни чиновници (изузев професора) буду бирани за посланике, залагао се за принцип јавног гласања у скупштини и за дужи период тзв. министарске одговорности (за кривице почињене током мандата), био је поборник слободе штампе и оштар противник идеје да се осуђеним новинарима и новинама трајно забрани рад, односно излажење, износио је предлоге за измене устава, уређење горњег дома српског парламента и друге. Био је међупрвим предлагачима идеје да се у Србији укине смртна казна за политичке кривице (1888).

По [[Невесињска пушка|избијању побуне]] у [[Босна иБосански Херцеговинавилајет|Босни и Херцеговини]] (1875.) сврстао се уз либералну мањину која се изјаснила против рата и која није одобравала пружање помоћи устаницима говорећи да се „може десити да њих не ослободимо а себе упропастимо“.