Википедија

Прокламација о еманципацији — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м референце
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м референце; козметичке измене
Ред 62:
 
=== Политички утицај ===
[[Датотека:TRUMP.JPG|мини|300п|"Последња карта Ејба Линколна; Или, ''-{Rouge-et-Noir}-'' (црвено и црно)"; Панч ({{јез-енг|Punch}}), број 43, 18. октобар 1862, pp. 161.— карикатура Енглеза [[Џон Тенијел|Џона Тенијела]], након што је ''Тајмс'' инсинуирао да је ослобађање робова Линколнов ''очајнички последњи адут''; Линколн на цртежу има ђаволске рогове. Ову карикатуру је често репринтовала ''коперхед'' штампа.<ref>{{cite web |url=http://www.arthist.umn.edu/aict/Tennielweb/punch/621018.html |title=Abe Lincoln's Last Card}}</ref><ref>{{Cite book |url=http://books.google.com/?id=aQQXbIE--ggC&pg=PA236-IA10&lpg=PA236-IA10&dq=London+Times+freeing+the+slaves+Lincoln's+%22desperate+last-trump+card%22&q=London%20Times%20freeing%20the%20slaves%20Lincoln's%20%22desperate%20last-trump%20card%22 |title=Abraham Lincoln, a press portrait: his life and times from the original newspaper documents of the Union, the Confederacy, and Europe |first=Herbert |last=Mitgang |publisher=Fordham Univ Press |year=2000 |isbnid=9780823220625ISBN 978-0-8232-2062-5}}</ref>]]<!--http://www.shipofstate.com/prints/PunchLincoln/1862lastcard/1862lastcard.htm has more detail about poem on same page in ''Punch'', but, as a commercial site, is probably not an appropriate ref-->
 
Коперхед демократе, које су се противиле рату и залагале за поновно уједињење дозвољавањем робовласништва су одмах одбациле Прокламацију. [[Хорејшо Симор]] је током кампање за гувернера Њујорка нападао Прокламацију као позив робовима да чине екстремне акте насиља над свим белим јужњацима, и рекао је да је то „позив на касапљење жена и деце, на сцене похоте и силовања, и паљевине и убиства, који ће довести до мешања цивилизоване Европе.“<ref name="Weber">{{Cite book|title=Copperheads: the rise and fall of Lincoln's opponents in the North|last= Weber|first=Jennifer L.|publisher=Oxford University Press|location=New York, New York|date=2006}}</ref> Коперхед демократе су такође виделе Прокламацију о еманципацији као злоупотребу председничке власти. Хенри А. Ривс је у гринпортском ''Републиканском стражару'' писао да „У име слободе црнаца, [Прокламација] ризикује слободу белаца; како би тестирала утопијску теорију о једнакости раса коју заједно природа, историја и искуство одбацују као монструозну, она иде мимо Устава и грађанских закона и поставља војну узурпацију на место њих.“<ref name="Weber"/>
Ред 137:
* -{Alexander Tsesis, ''We Shall Overcome: A History of Civil Rights and the Law'' (2008)}-
* [http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=105900244 -{Michael Vorenberg, ''Final Freedom: The Civil War, the Abolition of Slavery, and the Thirteenth Amendment'' (2001)}-]
* {{Cite book |ref= harv|url=http://books.google.com/?id=aQQXbIE--ggC&pg=PA236-IA10&lpg=PA236-IA10&dq=London+Times+freeing+the+slaves+Lincoln's+%22desperate+last-trump+card%22&q=London%20Times%20freeing%20the%20slaves%20Lincoln's%20%22desperate%20last-trump%20card%22 |title=Abraham Lincoln, a press portrait: his life and times from the original newspaper documents of the Union, the Confederacy, and Europe |first=Herbert |last=Mitgang |publisher=Fordham Univ Press |year=2000 |isbnid=9780823220625ISBN 978-0-8232-2062-5}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Copperheads: the rise and fall of Lincoln's opponents in the North|last= Weber|first=Jennifer L.|publisher=Oxford University Press|location=New York, New York|year=2006}}
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Прокламација_о_еманципацији”