Краљевина Пруска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
{{разликовати|[[Пруско краљевство|Краљевска Пруска]]}}
{{Кутијица за бивше државе ср
| Изворно_име = Preußen
Ред 48:
Хоенцолерни из Бранденбурга су 1529. [[споразум из Гримница|осигурали наслеђивање]] [[Померанијско војводство|Померанијског војводства]] после [[Бранденбуршко-померанијски сукоб|низа сукоба]], [[Споразум из Шћећина (1653)|задобили]] [[Провинција Померанија|њен источни део]] након [[Вестфалски мир|Вестфалског мира]].
Од 1618. [[Електорат Бранденбург|Електоратом Бранденбург]] и [[Пруском војводство|Пруским војводством]] су путем [[персонална унија|персоналне уније]] владали припадници династије Хоенцолерн („[[Бранденбург-Пруска]]“). Бранденбург је био део [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а Пруско војводство [[пољска|пољски]] феуд. Током [[Други северни рат|Другог северног рата]], [[Уговором из Лабијауа]] и [[Уговор из|Уговором из Вехлау-Бромберга]] Хоенцолерни су добили суверенитет над Пруским војводством. Стога, у замену за савез против [[Француска|Француске]] у [[Рат за шпанско наслеђе|Рату за шпанско наслеђе]], изборник [[Фридрих III, цар Светог римског царства|Фридрих III]] се крунисао за „[[краљ у Пруској|краља у Пруској]]“ као [[Фридрих I од Пруске|Фридрих I]] 1701. године. Законски гледано, ниједно краљевство није могло постојати унутар Светог римског царства, осим [[Чешка (Бохемија)|Чешке]]. Међутим, Фридрих је, полазећи од тога да Пруска никада није припадала царству и да су Хоенцолерни потпуно суверени над њом, сматрао да је могао да уздигне Пруску у ранг краљевства.
Наслов „краљ у Пруској“ је усвојен да се нагласи да су изборни кнезови краљеви само у њиховом бившем војводству. У Бранденбургу и деловима њиховог домена који су још увек били у Царству, они су правно гледано били само кнежеви изборници. Ипак, до овог периода ауторитет цара је био само номиналан. Владари разних територија Царства су се понашали као владари суверених држава, и само су формално признавали царев ауторитет. Стога, иако је Бранденбург остао део Царства до његовог краја 1806, од 1701. па надаље третиран је као de facto део краљевства. Међутим, због правне чињенице да су Хоенцолерни још увек били цареви поданици у територијама који су били делови царства, наставили су да користе титулу кнежева изборника Бранденбурга све до краја царства. Стање је било тако све до 1772. када је титула промењена у „краљ Пруске“.
Ред 65:
На изненађење многих, Аустрија је успешно успела обновити рат. Године 1744. Фридрих је напао опет како би спречио одмазду и захтевао је, овај пут, Чешку. Није успео, али француски притисак на аустријског савезника [[Краљевство Велика Британија|Велику Британију]] довео је до низа споразума и компромиса, што је кулминирало 1748. године [[Ахенски мир|споразумом из Ахена]] којим је обновљен мир и Пруској је остављена већина Шлеске.
Понижена због уступања Шлеске, Аустрија је радила на осигуравању савеза с Француском и Русијом („[[Дипломатска револуција]]“), док је Пруска одвучена у британски табор формиравши [[Англо-пруски савез]]. Кад је Фридрих превентивно напао Саксонију и [[Чешка (Бохемија)|Чешку]] током неколико месеци током 1756—1757, покренуо је [[Седмогодишњи рат]] који се такође може сматрати првим [[светски рат|светским ратом]], јер се водио на три континента (Европи и у француским и британским колонијама у Америци и Азији).
Тај рат је за пруску војску био очајна борба, а чињеница да је успео увући велики део Европе у рат сведочила је о Фридриховим војним вештинама. Суочен истовремено са Аустријом, Русијом, Француском и Шведском и само са Хановером (и острвском Великом Британијом) као значајним савезником, Фридрих је успео спречити озбиљну инвазију до октобра 1760, када је руска војска накратко заузела Берлин и [[Калињинград|Кенигсберг]]. Ситуација је постајала све неповољнија, све до смрти [[Јелисавета I Петровна|Јелисавете]] ([[Чудо династије Бранденбург]]). Ступање на власт прусофила [[Петар III Фјодорович|Петра III]] ослободило је Пруску притиска на источном фронту. Шведска се повукла из рата у отприлике исто време.
Ред 99:
Што се тиче религије, реформисани [[калвинизам|калвинист]] Фридрих Вилхелм III, као врховни гувернер протестантских цркава, покренуо је свој дугогодишњи пројекат (започет 1798.) да се уједине [[лутеранизам|евангеличке]] и [[Реформисане калвинистичке цркве|реформисане цркве]] године 1817. (тзв. ''[[Пруска унија (Евангелистичка хришћанска црква)|Пруска унија]]''). Калвинистичка мањина га је снажно подржавала, а лутеранска већина нешто мање, па је створена јединствена протестантска [[Евангелистичка црква у Пруској]]. Међутим, сукоби које су уследили произвели су 1830. трајни раскол између уједињених лутерана и старих лутерана.
Као последица [[револуције
=== Немачки ратови за уједињење ===
Ред 117:
----
{{legend|#003153|'''Пруска'''}}
{{legend|#2a7fff|Пруски савезници: [[Краљевина Италија
{{legend|#ff2a2a|[[Аустријско царство|Аустрија]]}}
{{legend|#ff8080|Аустријски савезници: [[Баден]], [[Краљевство Баварска|Баварска]], [[Краљевство Хановер|Хановер]], [[Велико војводство Хесен|Хесен-Дармштат]], [[Електорат Хесен|Хесен-Касел]], [[Војводство Насау|Насау]], [[Reuss-Greiz]], [[Saxe-Meiningen]], [[Краљевство Саксонија|Саксонија]], [[Шаумбург-Липе]], [[Краљевство Виртемберг|Виртемберг]]</ref>}}
{{legend|#63ff1e|Неутралне државе: [[Лихтенштајн]], [[Војводство Лимбург (1839–1867)|Лимбург]], [[Луксембург]], [[Reuss-Schleiz]], [[Saxe-Weimar-Eisenach]], [[Schwarzburg-Rudolstadt]]}}
{{legend|#80ffef|Пруска освајања: [[Kingdom of Hanover|Hanover]], [[Провинција Шлезвиг-Холштајн|Шлезвиг-Холштајн]], [[Хесен|Hessian Hinterland]], [[Електорат Хесен|Хесен-Касел]], [[Војводство Насау|Насау]] и [[Слободни град Франкфурт|Франкфурт]]}}]]
Први од тих ратова је био [[Други шлезвички рат]] (1864), који је започела Пруска и успела у добијању аустријске помоћи. Данска је била тешко поражена и предала је и [[Шлезвиг]] и [[Шлезвиг-Холштајн|Холштајн]] Пруској, односно Аустрији.
Подељена управа над Шлезвигом и Холштајном је затим постала окидач за [[Аустријско-пруски рат]] (1866), у ком је Пруска, у савезу с [[Краљевина Италија|Краљевином Италијом]] и разним северним немачким државама, објавила рат Хабзбуршкој монархији. Коалиција предвођена Аустријом је била сломљена, а Пруска је анектирала четири мање савезнице-Краљевину Хановер, Електорат Хесен, Војводство Насау и Слободни град Франкфурт. Пруска је такође припојила Шлезвиг и Холштајн и такође ефективно анектирала Саxе-Лауенбург натеравши га у персоналну унију с Пруском (која је претворена у пуну унију 1876. године). Краљ Вилхелм је у почетку хтео територију саме Аустрије, али га је Бизмарк уверио да одбаци ту замисао. Иако је Бизмарк желео да Аустрија не игра никакву будућу улогу у немачким питањима, он је и даље сматрао да би Аустрија могла бити важан будући савезник.
Ред 134:
Јужне немачке државе (осим Аустрије) су биле присиљене да прихвате војне савезе с Пруском, и Пруска је започела кораке како би их спојила са Севернонемачком конфедерацијом. Бизмарково планирано уједињење Немачке у виду [[Немачко питање|мале Немачке]] је дошло знатно ближе остварењу.
Завршни чин ових догађања био је [[Француско-пруски рат]] (1870), где је Бизмарк натерао француског цара [[Наполеон III Бонапарта|Наполеона III]] да објави рат Пруској. Активиравши савезе који су успостављени након аустро-пруског рата, немачке државе су се окупиле и брзо поразиле Француску. Чак и пре тога, Бизмарк је био у могућности да доврши посао уједињења Немачке под пруским вођством. Патриотски занос изазван ратом с Француском био је превише за преостале противнике јединствене нације, па је 18. јануара 1871. (170. годишњица крунисања првог пруског краља [[Фридрих I од Пруске|Фридриха I]]) проглашено [[Немачко царство]] у [[Дворана огледала|Дворани огледала]] у [[
=== 1871-1918: Врхунац и пад ===
Ред 147:
Бизмарк је схватио да је остатак Европе био скептичан у погледу његова новог снажног [[Рајх]]а, и посветио се на очување мира, и у сагласности са тим деловао на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]]. Ново Немачко царство побољшало је своје већ јаке односе с [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Великом Британијом]]. Везе између Лондона и Берлина биле су запечаћене са [[златни гајтан|златним гајтаном]] из 1858, када је принц Фридрих Вилхелм од Пруске оженио британску принцезу [[Викторија фон Саксен-Кобург и Гота|Викторију]].
Вилхелм је умро године 1888, а принц је доспео на престо као [[Фридрих III, цар Светог римског царства|Фридрих III]]. Нови цар, одлучни англофил, планирао је претворити Пруску и царство у либералнију и демократскију монархију по британском моделу. Међутим, он је умро након само 99 дана на престолу и наследио га је његов 29-годишњи син, [[Вилхелм II Немачки|Вилхелм II]]. Као дечак, Вилхелм се бунио против родитељских напора да га образују као либерала и постао темељито прусијанизиран под Бизмарковим туторством. Нови цар је брзо покварио односе с [[династија Виндзор|британском]] и [[
Након немачког пораза у [[Први светски рат|Првом светском рату]], Немачко царство и Пруско краљевство су укинути.
Ред 159:
Првобитно језгро Краљевине Пруске били су [[Бранденбуршка марка]] и [[Пруско војводство]] који су заједно формирали [[Бранденбург-Пруска|Бранденбург-Пруску]]. Провиција Онострана Померанија била је у пруском поседу од 1653. Заједно са Шведском Померанијом, која је од Шведске добијена 1720. и 1815, ова регија формирала је провинцију Померанију. Пруски добици у Шлеским ратовима довело су до формирања покрајине Шлеске 1740. године.
[[Датотека:Germany_former_prussian_lander.png|мини|200п|Карта садашњих немачких савезних држава (тамно зелено) које су биле већином или у целости део краљевине Пруске]]
Након прве поделе Пољске 1772. године, новоприпојена [[Пруско краљевство|Краљевска Пруска]] и [[Вармија]] постале су покрајина [[Западна Пруска]], док је Пруско војводство (заједно с делом Вармије) постало провинција [[Источна Пруска]]. Осталим присаједињењима дуж реке [[Нотећ]] настао је округ Неце. Након друге и треће поделе Пољске (1793—1795), од нових пруских територија су настале провинције [[Нова Шлеска]], [[Јужна Пруск]]а и [[Нова Источна Пруска]], a округ Неце је подељен између Западне и Јужне Пруске. Ове три провинције били су на крају препуштене [[Конгресна Пољска|Конгресној Пољској]] након [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] 1815. године, осим у западном делу Јужне Пруске, које ће чинити део [[Велико војводство Позен|Великог Познањског војводства]].
Након великих западних добитака Пруске након Бечког конгреса, укупно је основано десет провинција, а свака од њих се делила даље на мање управне регије познате као [[управни окрузи Немачке|управни окрузи]] ({{јез-нем|Regierungsbezirk}}). Покрајине су биле:
| |||