Референдум — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 1:
'''Референдум''' је облик непосредне [[демократија|демократије]], тј. облик непосредног учешћа грађана у вршењу државне власти и доношења политичких одлука.<ref name="yolasite1">[http://drzavni.yolasite.com/uu10.php Државни испит]</ref> Путем референдума грађани се изјашњавају (непосредно и тајно) да ли су за или против одређеног [[закон]]а, акта, политичке или друге одлуке које су већ донесене или се њихово доношење планира.<ref>[http://drzavni.yolasite.com/uu10.php Државни испит]<name="yolasite1"/ref>
 
Референдум може бити у области [[устав]]а, законодавства, администрације, финансија или међународног права и односа.<ref>[http://drzavni.yolasite.com/uu10.php Државни испит]<name="yolasite1"/ref> По обавезности одлуке може бити обавезујући и саветодавни, по времену одржавања претходни или накнадни, по обавезности одржавања обавезни и факултативни а по дејству одлуке може бити конститутиван или аброгативан.<ref>[http://drzavni.yolasite.com/uu10.php Државни испит]<name="yolasite1"/ref> Референдум је најчешћи облик непосредне [[демократија|демократије]] и као такав је предвиђен у великом броју [[устав]]а у свету. По учесталом коришћењу референдума истиче се [[Швајцарска]], као и скандинавске земље.<ref>[http://www.democracy-building.info/switzerlands-political-system.html Switzerland's Political System]</ref>
</ref>
 
== Плебицит ==
Линија 11 ⟶ 10:
У новијој историји праксу референдума први је увео [[Наполеон]] постављањем питања да ли га народ прихвата за доживотног конзула односно да ли се признаје наследност царске титуле у његовој породици. Назив плебисцит први пут је употребљен за време владавине [[Наполеон III|Наполеона III]] који се у два наврата обраћао непосредно народу [[1851]]. и [[1870]]. године.
 
За разлику плебисцита о унутрашњим питањима плебисцит у вези са међународним питањима је један од начина вршења права на [[самоопредељење]]. Плебисцитом се одлучује о питању под [[суверенитет]]ом које државе ће народ живети. У извесним ситуацијама плебисцитом представља само потврду за [[анексија|анексију]] или унапред донету одлуку. У историји је плебисцит често примењиван: у [[Француска|Француској]] је плебисцитом решено питање присаједињења [[Авињон]]а [[13. септембар|13. септембра]] [[1791]]. и [[Савоја|Савоје]] и [[Ница|Нице]] [[24. март]]а [[1860]]. године. [[Версајски мировни уговор]] предвиђао је да се плебисцитом реши читав низ питања: присаједињење [[Ојпен]]а и [[Малмеди]]ја [[Белгија|Белгији]], [[Корушки плебисцит|питање корушких Словенаца]], након 15 година [[Сарски плебисцит|плебисцит у Сарској области]], у [[Шлезија|Шлезији]], [[Источна Пруска|Источној Пруској]], [[Шлезвиг (регион)|Шлезвиг]]у. [[Уједињене нације]] често примењују плебисцит када треба одлучити о будућности неке територије под старатељством. Учешће становништва у плебисциту треба да буде засновано на општем и непосредном [[Право гласа|праву гласа]]. Од великог значаја за исход плебисцита је и начин постављења питања на које становништво треба да одговори јер се и на тај начин може ограничити његова воља. По правилу резултат плебисцита је коначан. Али он може зависити и од одлуке комисије која спроводи плебисцит (такозвани [[шлески систем]]) којој је одлука гласања само путоказ при доношењу коначног решења.
 
====== Референдум у садашње доба ======