Српске громиле — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
мНема описа измене |
||
Ред 24:
| врхунац =
| теме =
| isbn =
}}
'''''Српске громиле''''' је монографија београдског археолога [[Ђорђе Јанковић|Ђорђа Јанковића]], објављена 1998. године.
Ред 40:
У првом поглављу „Увод“ се разматрају проблемске и методолошке поставке, погреб код древних и средњевековних [[Словени|Словена]], писани извори о погребу, те археолошко истраживање словенских гробова раног средњег века.
У другом поглављу, „Каталог громила“ обрађују се локалитети до тада пронађених и истраживаних српских громила у Југоисточној Европи: Ботул Пискулуи, Велики Остров, [[Дробета-Турну Северин|Турн Северин]]; Равна гора, планина Островица, [[Призрен]] – [[Штрпце]]; Кавала и Паљевина, [[Љутићи]], [[Пљевља]]; Горња Лијеска, [[Вишеград]]; Громиле, [[Закмур]], [[Фоча|Србиње (Фоча)]]; Радешићи, Зубци, [[Требиње]]; Падина Голог брда, Доње Полице, [[Требиње]]; Радић,
У трећем поглављу „Громиле Срба у данашњој Немачкој и Пољској“ обрађују се типолошки сродни локалитети громила код [[Лужички Срби|Лужичких Срба]] и суседних простора Средње Европе: Бјалогора, Згожелец, [[Вроцлав]]; Гаро, Финстервалд, [[Лужица|Доња Лужица]]; Скоков, Опоље Лубелско, [[Лублин]]; Липско, Замошћ, Лублин, као и Бјаловијешка пушћа, Хајновка, Бјалисток.
| |||