Друга коалиција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
 
{{Рат
|рат= Рат друге коалиције
Линија 11 ⟶ 10:
|територија=
|резултат= Француска победа, [[Мир у Линевилу]], [[Амијенски мир|Мир у Амијену]]
|страна1= {{застава|Аустријско царство}}<br />{{застава|Руска Империја}}<br />{{застава|Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|name=Уједињено Краљевство}}<br />{{застава|Португалија|1707}}<br />{{застава|Османско царство}}<br />{{застава|Малта}}<br /> * Напуљско краљевство
|страна2= {{застава|Француска}}<br />{{застава|Шпанија}}<br />{{застава|Данска}}<br />{{застава|Малта}}<br />Вазалне француске државе<br /> * [[Партенопејска република]]<br /> * [[Римска република (нови век)|Римска република]]<br /> * [[Хелветска република]]<br /> * [[Цисалпинска република]]<br /> * [[Батавијска република]]
|заповедник1=
Линија 24 ⟶ 23:
'''Друга коалиција''' представља други покушај европских монархија на челу са [[Руска Империја|Руском империјом]] и [[Аустријско царство|Аустријским царством]] да елиминишу револуционарну Француску. Коалиција је формирана крајем 1798. године, а сачињавале су је следеће монархије: [[Уједињено Краљевство|Уједињено краљевство]], [[Руска империја]], [[Аустријско царство|Аустријско]] и [[Свето римско царство]], [[Португал]], [[Напуљско краљевство|Напуљ]], [[Малта]], [[Османско царство]]. Рат се завршио победом Француске републике.
 
== Увод ==
 
Потписивањем [[Кампоформијски мир|Кампоформијског мира]] (17. октобар 1797.) Аустрија излази из рата са Француском. Тако се распала [[прва коалиција]] европских монархија иако је Енглеска и даље остала у рату. У лето 1798. године, [[Наполеон Бонапарта]] креће у [[Наполеонова инвазија на Египат и Сирију|поход на Египат]] (територију [[Османско царство|Османског царства]]). Страхујући од наглог јачања Француске која би, освојивши Египат, задала Енглеској ударац по њеним комуникацијама са [[Индија|Индијом]], Енглеска стаје на страну турског [[султан|султана]]а и шаље му војну помоћ. У [[битка код Абукира (1798)|бици код Абукира]] (1. август 1798.) Енглези уништавају француску флоту. Тако је Бонапартина војска одсечена од Француске.
 
Крајем 1798. године Енглеској је пошло за руком да организује против Француске нову коалицију у коју улазе већина тадашњих енропских сила. Као што се види из писма цара [[Павле I Романов|Павла I]] генералу Римском - Корсакову, коалиција је поставила себи за циљ да ликвидира сва француска освојења и да у Француској успостави монархију [[Бурбони|Бурбона]].
 
== Ратне операције ==
 
[[Датотека:Strategic Situation of Europe 1798.jpg|мини|Преглед операција у Европи и Медитерану 1798-1799]]
Линија 38 ⟶ 37:
Неуспеси су пратили француску војску и на северу. Крајем августа искрцао се у [[Холандија|Холандији]] енглески експредициони корпус. Француски генерал Брин који је тамо командовао, потучен је. Цела северна [[Холандија]] пада у енглеске руке и убрзо су они освојили целокупну холандску флоту.
 
== Унутрашње прилике у Француској и државни удар од 18/19. бримера ==
 
[[Датотека:Bouchot - Le general Bonaparte au Conseil des Cinq-Cents.jpg|мини|лево|Државни удар 18/19. бримера]]
Линија 46 ⟶ 45:
Напоредо са покретом демокраја почео је да јача и покрет ројалиста. У јулу 1799. Године у области Тулузе основана је „краљевска армија“ са петнаест до двадесет хиљада људи.
 
13. октобра 1799. године, пошто је предао команду над војском у [[Египат|Египту]] генералу [[Жан-Батист Клебер|Клеберу]], Наполеон Бонапарта се искрцао у Француској где га је становништво свечано дочекало. Чим је стигао у [[Париз]], почео је да припрема државни удар. Финансијери и лиферанти су му позајмили новац (банкар Коло дао му је 500 хиљада франака). До [[Државни удар 18/19. бримера|удара]] је дошло 18-19. бримера VIII. године револуције (9-109—10. новембар 1799. година). Сва власт у Француској предата је у власт тројици конзула – Бонапарти, Сијејесу и Роже Дикоу. Француска је постала конзулат, по први пут у својој историји. У историји Француске отпочео је нови период – период дуге војне диктатуре Наполеона Бонапарте.
 
== Наставак рата ==
 
[[Датотека:Bataille de Hohenlinden.jpg|мини|Битка код Хохенлиндена]]
Линија 56 ⟶ 55:
Руски цар [[Павле I Романов|Павле I]] је са одобравањем примио државни удар 18/19. бримера. Он повлачи своју војску из Италије и са Наполеоном ступа у преговоре о уласку у рат Русије против Енглеске. Тај договор је прекинут Павловом погибијом (23. март 1801.). Још 26. децембра 1800. године Шведска, Данска и Русија образују лигу неутралних која је устала у одбрану слободе поморске трговине коју су Енглези систематски нарушавали. На то је Енглеска одговорила [[бомбардовање Копенхагена|бомбардовањем Копенхагена]] и уништењем данске флоте (2. април 1801. година).
 
== Крај рата ==
 
Изгубивши све своје савезнике, Енглеска се почела прибојавати рата са Француском и пристаје на закључење мира. Мир је склопљен у Амијену 25. марта 1802. године. Према одредбама [[Амијенски мир|Амијенског мира]] [[Египат]] је враћен [[Османско царство|Турској]], [[Малта]] витешком реду [[Јовановци|Јовановаца]], Француска је евакуисала [[Напуљско краљевство|Напуљ]] и [[Папска држава|Папску државу]], а [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]] острва у средоземном мору и све заузете прекоморске територије осим [[Тринидад|Тринидада]]а и [[Цејлон|Цејлона]]а. Амијенским миром прећутно је призната власт Велике Британије на мору, а Француске на копну, што је крило клице нових сукоба.
 
Победоносни исход рата од 1800. године учврстио је Бонапартину власт и дефинитивно порушио наде неких ројалиста који су се заносили да ће, уз помоћ првог конзула,остварити рестаурацију Бурбона у Француској.
 
==Види још==
 
* [[Француски револуционарни ратови]]
* [[Наполеонова инвазија на Египат и Сирију]]
Линија 73 ⟶ 71:
 
==Извори==
 
* [[Војна енциклопедија]], том 9 (97)
* Историја новог века, Ј. В. Тарле (126-128126—128, 134-135)
 
[[Категорија:Француски револуционарни ратови]]