Прва мароканска криза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Велика Британија → Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске |
мНема описа измене |
||
Ред 4:
Криза је избила због посете немачког цара [[Вилхелм II|Вилхелма II]] [[Тангер]]у [[31. март]]а 1905. Цар је изнео неколико опаски у корист независности Марока, што је био изазов француском утицају у Мароку. [[Француска|Француски]] утицај у Мароку је потврдила [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]] (путем [[Срдачна антанта|Срдачне антанте]]) и [[Шпанија]] 1904, што је Немачка видела као ударац њеним интересима и предузела је дипломатске акције да га оспори, па је немачка влада је тражила пан-европску конференцију. Провокација Вилхелма II се може сматрати као испитивање снаге Срдачне антанте.
Говор је окренуо француску јавност против Немачке, и уз британску подршку, француски министар спољних послова [[Теофил Делкасе]] је заузео изазивајући став. Криза је свој врхунац имала половином јуна, када је Делкасеа сменио премијер [[Морис Ровије]]. Али до јула Немачка је постала усамљена и Француска се сложила око конференције којом би се решила криза. И Француска и Немачка су задржали своје ставове до конференције; Немачка је
[[Конференција у Алгесирасу]], која је сазвана да би се решио неспоразум, је трајала од [[16. јануар]]а до [[7. април]]а 1906. Од 13 држава које су учествовале на конференцији, Немачка је једину подршку нашла у [[Аустроугарска|Аустроугарској]]. Француска је имала подршку Велике Британије, [[Русија|Русије]], [[Италија|Италије]], Шпаније и [[Сједињене Државе|Сједињених Држава]]. Немци су на крају прихватили споразум који је потписан [[31. мај]]а [[1906]], по ком је Француска увела неке унутрашње промене у Мароку, али је задржала контролу над кључним подручјима. Заузврат је Немцима припао део [[Француски Конго|Француског Конга]].
| |||