Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
[[Датотека:USA Territorial Growth small.gif|мини|Ширење територија САД, 1810.-19201810—1920.]]
'''Историја Сједињених Америчких Држава''' се дели у неколико периода, при чему се као међаши узимају неки од најважнијих догађаја. Најчешћа је подела на ''предколумбовски период'' - који покрива време све до доласка првих европских истраживача и колониста у Северну Америку - а иза кога следи ''колонијални период'' - којим се покрива време од доласка колониста до стварања самих САД [[1776]]. године. историја у ужем смислу се најчешће дели на периоде који се тичу следећих догађаја - доношење [[Устав Сједињених Америчких Држава|Устава САД]] којим су САД постале федерација, односно држава у правом смислу речи; завршетак [[америчко-мексички рат|америчко-мексичког рата]] којим су етаблиране њене границе; завршетак [[амерички грађански рат|грађанског рата]] којим су САД постале модерна индустријска сила; [[Први светски рат]] којим су САД постале светска сила; [[Други светски рат]] којим су постали суперсила, те [[Хладни рат]] након кога су САД постале једина суперсила. Период Хладног рата се понекад дели на периоде пре и после [[атентат на Џона Кенедија|атентата на председника Кенедија]], односно пре и после [[Реганова револуција|Реганове револуције]].
 
Ред 53:
Прве деценије постојања САД као федералне државе је означила територијална експанзија у [[Северна Америка|Северној Америци]] којој су погодовали разни фактори, као што је слаба насељеност тих простора, односно и слабост или незаинтересираност европских колонијалних сила да над њима одржавају суверенитет.
 
На самом почетку том је процесу изузетно допринела [[Француска револуција]], односно ратови који су је изазвали у Европи, те тиме ресурсе и пажњу тамошњих сила скренуле са Северне Америке. У самим САД је француска револуција изазвала поделу између радикалних ветерана револуције који су подржавали Француску те конзервативаца који су држали да након изборене независност нема смисла кварити односе с Великом Британијом. Крајем [[1790е|1790-их]] су превагу имали конзервативци што је довело до краткотрајног [[америчко-француски поморски рат|поморског рата с револуционарном Француском]] (1798-18001798—1800). Међутим, након 1800. превагу поновно добијају Џеферсонови радикали организовани у [[Демократско-републиканска странка САД|Демократско-републиканску странку]].
 
То је довело до поступно кварења односа с Британијом и поновног приближавања Француској, која је, пак, [[1803]]. године знаменитом [[куповина Луизијане|продајом Луизијане]] проширила територију САД све до Стеновитих планина. Године [[1812]]. су САД, користећи заузетост Британије [[наполеонови ратови|Наполеонским ратовима]], покушале освојити [[Канада|Канаду]]. Тај покушај није успео и резултовао је [[рат из 1812.|англо-америчким ратом]] након кога су цементиране предратне границе.
Ред 63:
Део америчких колониста се почео насељавати и на простор под номиналном мексичком влашћу, укључујући подручје данашњег [[Тексас]]а. Године [[1836]]. тамошњи насељеници су отпочели побуну против Мексика, и након кратког [[Тексашки рат за независност|рата]] прогласили независну [[Република Тексас|Републику Тексас]].
 
Ширење САД на Запад, које се од [[1845]]. године везано уз идеолошки концепт ''[[Манифестна судбина|Манифестне судбине]]'', је ипак с временом морало довести до сукоба са суседним државама. У случају [[Британска империја|Британске империје]], која је била на врхунцу снаге, територијална присезања на пацифичку обалу су решена [[1846]]. компромисом. У случају Мексика приступање Тексаса САД је довело до [[Америчко-мексички рат|америчко-мексичког рата]] (1846-18471846—1847). Америчке снаге су поразиле Мексико и присилиле га да [[Мировни уговор о Гуаделупе Хидалгоу|Мировним уговором у Гуаделупе Хидалгоу]] преда 42 % територија, укључујући [[Калифорнија|Калифорнију]].
 
== Уставна криза и грађански рат ==