Битка на Крусима — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 28:
==Припреме==
Црногорско - Брђанска побједа код Височице подигла је самопоуздање и код оних брђанских племена која су дотад живјела у миру са Турцима. Махмут паша се уплашио да се устанак не прошири на све околне крајеве, па чим је излијечио ране добијене у прошлој бици, вратио се у [[Скадар]] и спремао је нове снаге за освету Црногорцима. Сусједне пашенијесу му могле помоћи јер су сви били заузети у рату са [[Аустријско царство|Аустријом]]. Са војском, сакупљеном у Албанији, Махмут паша се запутио ка Црној Гори, али овог пута не директно на Брда, него на Црну Гору са циљем да је покори и ухвати владику и главне племенске главаре, па када успјешно изврши тај план, онда да коначно покори Брђане. Прије одласка затворио је све турске пазаре, како би присилио Брђане глађу на покорност, па чак и на активну помоћ у борби против црногорских племена. Али ниједно брђанско племе није пристало и поред свих пријетњи, да помаже Турцима против Владике, јер је Владика већ имао велики ауторитет, управо толики да се могао упоредити са ауторитетом [[Шћепан Мали|Шћепана Малог]]. Пипери и Бјелопавлићи обавијестили су владику да може увијек на њих рачунати у случају да Турци продру у правцу Цетиња.
 
Махмут паша је брижљивије припремао овај напад. Изабрао је све најбоље јединице које је имао у свом [[Пашалук|пашалуку]], а ради успјешнијег командовања узео је са собом седам [[Француско царствофранцуска|француских]] официра, који су му раније дошли у Скадар да помогну Турцима у организовању борбе против Аустрије и Русије. Ови француски официри израдили су за пашу план да коначно покори Црну Гору и Брда, да би турске снаге биле слободне за борбу против главних непријатеља - Аустрије и Русије.
У почетку септембра Махмут паша са 30.000 [[Турци Османлије|Турака]] дошао је у Дољане, близу [[Подгорица|Подгорице]]. Ту је по савјету француских официра, ријешио да 20.000 Турака пошаље на Пипере, [[Кучи|Куче]] и Бјелопавлиће, али само толико да их држе према себи, да не би пошли у помоћ Црногорцима, јер је против ових требало да буде главни и одлучујући напад.
[[Петар I|Владика Петар I]] је осјетио сву озбиљност ситуације у којој се нашла Црнна Гора. Послао је изасланике у Пипере и Бјелопавлиће, са којима је од свих брђанских племена имао најприсније везе, и у писмима замолио њихове главаре да пошаљу неколико људи у помоћ, а главнину снага да оставе за одбрану својих племена.
 
На глас о опасности од Турака пошло је из брда више стотина људи, пробијајући се кроз турску војску. Знатан број Жупљана, Требјешана, Пипера, Бјелопавлића, Куча, Ровчана и Морачана, у четама кришом, пробијао се у правцу Бусовника, гдје је логоровао Владика са око 6.000 војника, очекујући турски напад.
==Битка==
Неколико сати уочи битке, када су Турци почели да улазе у прва љешанска села, Владика је храбрио своју војску, предочавајући јој опасност која пријети свим племенима, ако Турци продру у правцу Цетиња. '''''„Данас

{{цитат|Данас са радосним чувством очекује наш мили род ваше витешке подвиге вијенцем побједе овјенчане чути, а потом да ви достојне пјесме спјевају и вијенце славе плету... Ви и сами знате да су се Турци од вазда бојали, а и сад се боје Црногораца, боје се витезова, који нијесу вични црним образом на свој дом се повраћати”.'''''{{fact}}}}
 
Жестока битка водила се на Крусима од раног јутра 3. октобра 1796. год. Унајвећој жестини битке, Богдан Вуков из села Залаза, који је био у Владичиној пратњи, ухватио је Махмут пашу, убио га и његову главу однио Владици на поклон.
Послије Махмут пашине погибије борба је убрзо завршена потпуном побједом Црногораца и Брђана.