Битка на Крусима — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Disambiguated: Француско царство → Прво француско царство |
||
Ред 28:
==Припреме==
Црногорско - Брђанска побједа код Височице подигла је самопоуздање и код оних брђанских племена која су дотад живјела у миру са Турцима. Махмут паша се уплашио да се устанак не прошири на све околне крајеве, па чим је излијечио ране добијене у прошлој бици, вратио се у [[Скадар]] и спремао је нове снаге за освету Црногорцима. Сусједне пашенијесу му могле помоћи јер су сви били заузети у рату са [[Аустријско царство|Аустријом]]. Са војском, сакупљеном у Албанији, Махмут паша се запутио ка Црној Гори, али овог пута не директно на Брда, него на Црну Гору са циљем да је покори и ухвати владику и главне племенске главаре, па када успјешно изврши тај план, онда да коначно покори Брђане. Прије одласка затворио је све турске пазаре, како би присилио Брђане глађу на покорност, па чак и на активну помоћ у борби против црногорских племена. Али ниједно брђанско племе није пристало и поред свих пријетњи, да помаже Турцима против Владике, јер је Владика већ имао велики ауторитет, управо толики да се могао упоредити са ауторитетом [[Шћепан Мали|Шћепана Малог]]. Пипери и Бјелопавлићи обавијестили су владику да може увијек на њих рачунати у случају да Турци продру у правцу Цетиња.
Махмут паша је брижљивије припремао овај напад. Изабрао је све најбоље јединице које је имао у свом [[Пашалук|пашалуку]], а ради успјешнијег командовања узео је са собом седам [[
У почетку септембра Махмут паша са 30.000 [[Турци Османлије|Турака]] дошао је у Дољане, близу [[Подгорица|Подгорице]]. Ту је по савјету француских официра, ријешио да 20.000 Турака пошаље на Пипере, [[Кучи|Куче]] и Бјелопавлиће, али само толико да их држе према себи, да не би пошли у помоћ Црногорцима, јер је против ових требало да буде главни и одлучујући напад.
[[Петар I|Владика Петар I]] је осјетио сву озбиљност ситуације у којој се нашла Црнна Гора. Послао је изасланике у Пипере и Бјелопавлиће, са којима је од свих брђанских племена имао најприсније везе, и у писмима замолио њихове главаре да пошаљу неколико људи у помоћ, а главнину снага да оставе за одбрану својих племена.
На глас о опасности од Турака пошло је из брда више стотина људи, пробијајући се кроз турску војску. Знатан број Жупљана, Требјешана, Пипера, Бјелопавлића, Куча, Ровчана и Морачана, у четама кришом, пробијао се у правцу Бусовника, гдје је логоровао Владика са око 6.000 војника, очекујући турски напад.
==Битка==
Неколико сати уочи битке, када су Турци почели да улазе у прва љешанска села, Владика је храбрио своју војску, предочавајући јој опасност која пријети свим племенима, ако Турци продру у правцу Цетиња.
{{цитат|Данас са радосним чувством очекује наш мили род ваше витешке подвиге вијенцем побједе овјенчане чути, а потом да ви достојне пјесме спјевају и вијенце славе плету... Ви и сами знате да су се Турци од вазда бојали, а и сад се боје Црногораца, боје се витезова, који нијесу вични црним образом на свој дом се повраћати”. Жестока битка водила се на Крусима од раног јутра 3. октобра 1796. год. Унајвећој жестини битке, Богдан Вуков из села Залаза, који је био у Владичиној пратњи, ухватио је Махмут пашу, убио га и његову главу однио Владици на поклон.
Послије Махмут пашине погибије борба је убрзо завршена потпуном побједом Црногораца и Брђана.
|