Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: ''''Привремено народно претставништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца''' је одржана 1. ма… |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
== Привремено народно
{{...}}
После прокламованог уједињења и образовања [[Прва влада Стојана Протића|првог кабинета]] [[Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца]], указом од [[24. фебруар]]а 1919, сазвано je Привремено народно претставништво за први март 1919 y [[Београд]]у.
Привремено народно
Али, под сенком бајонета, y још увек усијаној послератној атмосфери, y доба мировних конференција и преговора за разграничење на којима су права Срба, Хрвата и Словенаца често била озбиљно угрожена, Привремено народно претставништво имало je да ce бори и са унутрашњим и са спољним препрекама.
Ред 11:
С друге стране војска изнурена, десеткована, исцрпљена непрекидним борбама и сатрвена умором, није још била демобилисана. Потреба за њеном интервенцијом осећала ce још увек на разним странама. Из Црне Горе, из граничних зона према Албанији, Бугарској и Мађарској, из Словеније и Корушке, из Северне Далмације окупиране од италијанске армије, пристизали су апели за помоћ и заштиту. Све ово повећавало je многобројне тешкоће. Највећи део чиновничког апарата био je y војној служби a Привремено народно претставништво, од кога су ce очекивале најрадикалније мере на обнови земље и организацији управе, морало je да савлађује огромне и велике тешкоће.
Први кабинет [[Стојан Протић|Стојана Протића]], одмах по уједињењу, нотификовао je свима савезничким и неутралним државама образовање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, али одговор на ову нотификацију од стране савезника Енглеске, Француске и Италије још није стигао, нити je признање међународног индивидуалитета Краљевства СХС било потврђено. Опустошена земља без довољно хране, санитетског и техничког материјала, људства и стоке, без неопходних саобраћајних веза, потпуно уништених за време ратних операција, била je претежно y веома неповољном положају. Говор министра пошта и телеграфа др. Еде Лукинића, на једној од првих седница Привременог народног
Сам народ очекивао je од Привременог народног претставништва све. Пристизало je свакодневно безбројно молби y којима ce тражила новчана помоћ, храна, лекови и безброј других најразличитијих ствари. Тако je Бокор Карољи из [[Суботица|Суботице]] тражио камен за прскање винограда, Јован Васић потпуковник y пензији молио je да ce извиди зашто je пензионисан, Милка Миловановић из [[Лучина]] захтевала je успостављање јавне безбедности и сигурности, Драгиња Катић тражила je да je Скупштина ослободи неуредних кирајџија, Грујица Николић из [[Рушањ|Рушња]] тражио је да ce поради код Духовног суда, да ce бракови брже разводе (сличних молби има веома много), док се велики број грађана из Северне Далмације жалио на терор италијанских окупаторских власти и тражио што хитнију заштиту.
У оваквим часовима Привремено народно
У присуству председника Министарског савета Стојана Протића, свих чланова владе, дипломатског кора и претставника штампе, први претходни састанак Привременог народног представништва отворен je читањем указа о сазиву, што je извршио министар за припрему Уставотворне скупштине и изједначење закона др. Алберт Крамер. Место привременог председника заузео je по годинама најстарији посланик [[Глигорије Јефтановић]], стари политички борац из Босне, који je са неколико речи истакао значај тренутка када ce y ослобођеној домовини састаје прво Народно представништво, предлажући истовремено да ce y раду, до израде новог пословника, примењује закон о пословном реду y Српској народној скупштини. За привремене секретаре изабрани су [[Милутин Драговић]], др. [[Иван Новак]], др. [[Владимир Ћоровић]] и др. [[Јозе Ловренчић]]. Једини говорник на овој првој седници био je [[Живојин Рафајловић]], који je одао пошту сенима палих бораца за ослобођење и уједињење. Закључујућк седницу привремени председник Јефтановић предложио je да сви народни претставници пођу y богомоље на благодарење.
По конституисању Верификационог одбора, седницама пленума до избора сталног председништва руководио je председник Верификационог одбора Драгутин Пећић. Верификациони одбор je већ 12 марта поднео Скупштини свој извештај y коме ce констатује да je укупно расматрано 273 поднета пуномоћја и 26 жалби. Извештај je прво прочитан на [[српско-хрватски језик|српско-хрватском језику]], a затим je председавајући наложио секретару да исти текст прочита и на [[словеначки језик|словеначком]]. Међутим je реч узео потпредседник владе др. [[Антон Корошец]], који je рекао:
{{цитат|Какор чујемо, ce чита порочило Верификацијскега одбора туди в језику ки га говори наша мати. Кер па разумемо вси језик, в катерем je порочило сестављено, предлагам да ce то не прочита ше в словенскем језику, ин просим господа претседника да благоволи читање по господу др. Лончарју уставити.}}
Сви представници поздравили су једнодушно ову изјаву др. Корошца.
== Извори ==
|