Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 45:
Када је оружани сукоб избио 1775. године, колонисти су се испочетка само намеравали ослободити пореза. Међутим, радикална фракција на челу с [[Томас Џеферсон|Томасом Џеферсоном]], инспирисана [[просветитељство|просветитељским]] идеалима, је закључила да се америчке колоније могу трајно решити неправде из матице земље једино ако постану потпуно независне. Те замисли су свој израз нашле на [[Други Континентални конгрес|Другом континенталном конгресу]] у [[Филаделфија|Филаделфији]] где је [[4. јул]]а [[1776]]. донесена [[Декларација независности САД|Декларација о независности САД]]. Њиме се тринаест колонија прогласило независним од Велике Британије и склопило ад хоц [[конфедерација|савез]] који ће бити познат као Сједињене Америчке Државе.
[[Амерички рат за независност]] младе нације није ишао добро по колонисте све до победе над британском војском у [[битке код Саратоге|бици код Саратоге]] [[1777]]. године. То је подстакло [[Француска|Француску]] да призна америчку независност и [[1778]]. године и да отворено помаже америчке колонисте новцем, оружјем и експедиционим корпусом. Касније су се Француској прикључиле [[Шпанија]] (1779) и [[Низоземске|Низоземска]] (1780). Суочена с коалицијом европских сила, Британија се врло брзо нашла исцрпљена, а демократске идеје колониста су изазивале симпатије код либералне британске јавности и политичара. Коначни ударац је дошао када су француске и америчке снаге [[1781]]. у [[опсада Јорктауна|бици код Јорктауна]] натерале велику британску војску под [[
Завршетак рата је, пак, у многим колонијама - чије су привреде профитирале од рата - довео до нагле економске кризе, али и бујања незадовољства, па и оружаних побуна. Истовремено се показало како [[конфедерација|конфедерално]] уређење тринаест колонија није ефикасно, те су се јавиле идеје како би се требао створити ново, чвршће уређење. Те су идеје формулисане у ''[[Федералистички списи|Федералистичким списима]]'', а усвојене су на [[Уставна конвенција САД|Уставној конвенцији]] у [[Филаделфија|Филаделфији]] [[1787]]. када је одлучено да САД постану [[федерација]] те донесен [[Устав Сједињених Америчких Држава|Устав]], који је и данас на снази. Први федерални органи темељени на Уставу су почели с радом у пролеће [[1789]].
Ред 163:
Упркос непријатељству бејбибумера, Никсон је године [[1972]]. победио на председничким изборима. Међутим, за време кампање су његови људи починили низ илегалних радњи чије је објелодањивање изазвало скандал зван [[афера Вотергејт]]. Председников ауторитет се брзо истопио, а године [[1973]]. је [[нафтни шок]] довео до највеће економске кризе од времена Велике депресије. Суочен с могућношћу опозива, Никсон је године [[1974]]. поднео оставку, а велики број Американаца на дужи рок изгубио поверење у свој политички систем.
Економска криза се наставила и под Никсоновим наследником [[Џералд Форд|Фордом]], чији је кратки мандат обележио и слом Јужног Вијетнама, односно коначни амерички пораз у Вијетнамском рату - односно први недвосмислени пораз у америчкој историји. Наде да ће понижења престати с новим председником [[Џими Картер|Картером]] су се брзо угасиле. Економска криза се наставила у досада незамапћеном облику званом [[стагфлација]], а САД су добиле тежак ударац када је у [[иранска револуција|Иранској револуцији]] збачен њихов стратешки савезник. Након тога је следило понижење када су студенти у [[Техеран]]у [[Иранска талачка криза|заузели америчку амбасаду]] и особље узели за таоце. Крајем 1979. су Совјети, користећи америчку слабост, извршили [[
== САД као победник Хладног рата ==
Ред 169:
Избор Роналда Регана за председника 1980. године представљао је радикални заокрет како у спољној, тако и унутрашњој политици САД.
На спољном плану Реган је одбацио политику [[детант]]а својих претходника и заузео оштар курс према Совјетском Савезу и његовим савезницима, чиме је поновно започео ''Хладни рат''. Повећани су издаци за одбрану, а пројекти попут [[Стратешка одбрамбена иницијатива|Стратешке одбрамбене иницијативе]] познате као ''Ратови звезда'' су за циљ имали поновно покренути трку у наоружању и економски исцрпити Совјетски Савез. Поред тога су се подржавали авганистански муџахедини у [[
Тако оштра спољна политика је, пак, коинцидирала с радикалним одбацивањем кејнзијанске економске политике, односно кресањем социјалних издатака, али и радикалним смањењем пореза. Реган је сматрао како се САД из економске кризе може извући једино ако приватни сектор не буде оптерећен државним давањима, што би с временом довело до смањења незапослености, а самим тиме и повећања општег просперитета. Тај програм, зван [[Реганомика]], до средине 1980-их је довео до краја економске кризе.
Ред 175:
[[Датотека:ReaganBerlinWall.jpg|250px|десно|мини|Председник Реган године 1987. пред Берлинским зидом]]
Истовремено с економским трендовима су се од 1980-их у САД бележили и дотада незабележени културни трендови, који су се првенствено одражавали кроз повратак друштвеног конзервативизма, али и јачање протестантског [[фундаментализам|фундаментализма]] који је, користећи нове медије као телевизија, односно [[
Побољшање економске ситуације, али и поновни успон националног поноса након успешне [[инвазија на Гренаду|инвазије Гренаде]] [[1983]]. године и лосанђелеске [[Летње олимпијске игре 1984.|Олимпијских игара]] [[1984]]. омогућила је Регану да победи на председничким изборима. Иако је задржао оштар антикомунистички и антисовјетски став, Реган је долазак [[Михаил Горбачов|Горбачова]] на власт у СССР-у и почетак политичких реформи званих [[перестројка]] исправно протумачио као знак слабости код свог противника. Међутим, уместо да појача притисак, Реган је исправно закључио да би одмрзавање односа са СССР-ом омогућило да се ''царство зла'' сруши мирним путем, односно изнутра. Таква је политика своје оправдање добила 1989. године када се срушио [[Берлински зид]], а потом распао [[Источни блок]], а две године касније и сам СССР.
| |||