Историја Сједињених Америчких Држава — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (ispravke; козметичке измене)
м (Бот: исправљена преусмерења)
Када је оружани сукоб избио 1775. године, колонисти су се испочетка само намеравали ослободити пореза. Међутим, радикална фракција на челу с [[Томас Џеферсон|Томасом Џеферсоном]], инспирисана [[просветитељство|просветитељским]] идеалима, је закључила да се америчке колоније могу трајно решити неправде из матице земље једино ако постану потпуно независне. Те замисли су свој израз нашле на [[Други Континентални конгрес|Другом континенталном конгресу]] у [[Филаделфија|Филаделфији]] где је [[4. јул]]а [[1776]]. донесена [[Декларација независности САД|Декларација о независности САД]]. Њиме се тринаест колонија прогласило независним од Велике Британије и склопило ад хоц [[конфедерација|савез]] који ће бити познат као Сједињене Америчке Државе.
 
[[Амерички рат за независност]] младе нације није ишао добро по колонисте све до победе над британском војском у [[битке код Саратоге|бици код Саратоге]] [[1777]]. године. То је подстакло [[Француска|Француску]] да призна америчку независност и [[1778]]. године и да отворено помаже америчке колонисте новцем, оружјем и експедиционим корпусом. Касније су се Француској прикључиле [[Шпанија]] (1779) и [[Низоземске|Низоземска]] (1780). Суочена с коалицијом европских сила, Британија се врло брзо нашла исцрпљена, а демократске идеје колониста су изазивале симпатије код либералне британске јавности и политичара. Коначни ударац је дошао када су француске и америчке снаге [[1781]]. у [[опсада Јорктауна|бици код Јорктауна]] натерале велику британску војску под [[Лордчарлс Корнволис|лордом Корнволисом]] на предају. Следеће године је потписано примирје, а [[1783]]. у Паризу [[Паришки мировни уговор (1783)|мировни уговор]] којим је Британија признала независност САД.
 
Завршетак рата је, пак, у многим колонијама - чије су привреде профитирале од рата - довео до нагле економске кризе, али и бујања незадовољства, па и оружаних побуна. Истовремено се показало како [[конфедерација|конфедерално]] уређење тринаест колонија није ефикасно, те су се јавиле идеје како би се требао створити ново, чвршће уређење. Те су идеје формулисане у ''[[Федералистички списи|Федералистичким списима]]'', а усвојене су на [[Уставна конвенција САД|Уставној конвенцији]] у [[Филаделфија|Филаделфији]] [[1787]]. када је одлучено да САД постану [[федерација]] те донесен [[Устав Сједињених Америчких Држава|Устав]], који је и данас на снази. Први федерални органи темељени на Уставу су почели с радом у пролеће [[1789]].
Упркос непријатељству бејбибумера, Никсон је године [[1972]]. победио на председничким изборима. Међутим, за време кампање су његови људи починили низ илегалних радњи чије је објелодањивање изазвало скандал зван [[афера Вотергејт]]. Председников ауторитет се брзо истопио, а године [[1973]]. је [[нафтни шок]] довео до највеће економске кризе од времена Велике депресије. Суочен с могућношћу опозива, Никсон је године [[1974]]. поднео оставку, а велики број Американаца на дужи рок изгубио поверење у свој политички систем.
 
Економска криза се наставила и под Никсоновим наследником [[Џералд Форд|Фордом]], чији је кратки мандат обележио и слом Јужног Вијетнама, односно коначни амерички пораз у Вијетнамском рату - односно први недвосмислени пораз у америчкој историји. Наде да ће понижења престати с новим председником [[Џими Картер|Картером]] су се брзо угасиле. Економска криза се наставила у досада незамапћеном облику званом [[стагфлација]], а САД су добиле тежак ударац када је у [[иранска револуција|Иранској револуцији]] збачен њихов стратешки савезник. Након тога је следило понижење када су студенти у [[Техеран]]у [[Иранска талачка криза|заузели америчку амбасаду]] и особље узели за таоце. Крајем 1979. су Совјети, користећи америчку слабост, извршили [[совјетско-авганистанскисовјетски рат у Авганистану|инвазију]] [[Авганистан]]а. Тај низ понижења је на изборима 1980. многе Американце натерао да се одбаце либерализам претходних деценија те да се врате конзервативизму оличеном у [[Роналд Реган|Роналду Регану]].
 
== САД као победник Хладног рата ==
Избор Роналда Регана за председника 1980. године представљао је радикални заокрет како у спољној, тако и унутрашњој политици САД.
 
На спољном плану Реган је одбацио политику [[детант]]а својих претходника и заузео оштар курс према Совјетском Савезу и његовим савезницима, чиме је поновно започео ''Хладни рат''. Повећани су издаци за одбрану, а пројекти попут [[Стратешка одбрамбена иницијатива|Стратешке одбрамбене иницијативе]] познате као ''Ратови звезда'' су за циљ имали поновно покренути трку у наоружању и економски исцрпити Совјетски Савез. Поред тога су се подржавали авганистански муџахедини у [[Совјетско-авганистанскисовјетски рат у Авганистану|рату против Совјета]], антикомунистички настројени [[никарагва]]нски [[контра]]ши као и антикомунистички настројени покрети у Источној Европи попут пољске [[Солидарност]]и. САД су током овог периода тајно подржавале Ирак [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]] у [[Ирачко-ирански рат|Ирачко-иранском рату]] да би зауставили исламистички Иран, али су такође сарађивале и са самим Ираном коме су продавале оружје, а новац од продаје оружја пребацивали никарагванској десничарској Контри. Интензивирање антисовјетске реторике је многе, по први пут након 1960-их, уверило да је неизбежан [[Трећи светски рат]].
 
Тако оштра спољна политика је, пак, коинцидирала с радикалним одбацивањем кејнзијанске економске политике, односно кресањем социјалних издатака, али и радикалним смањењем пореза. Реган је сматрао како се САД из економске кризе може извући једино ако приватни сектор не буде оптерећен државним давањима, што би с временом довело до смањења незапослености, а самим тиме и повећања општег просперитета. Тај програм, зван [[Реганомика]], до средине 1980-их је довео до краја економске кризе.
[[Датотека:ReaganBerlinWall.jpg|250px|десно|мини|Председник Реган године 1987. пред Берлинским зидом]]
 
Истовремено с економским трендовима су се од 1980-их у САД бележили и дотада незабележени културни трендови, који су се првенствено одражавали кроз повратак друштвеног конзервативизма, али и јачање протестантског [[фундаментализам|фундаментализма]] који је, користећи нове медије као телевизија, односно [[телевангелизамтелеванђелизам|телевизијске проповеднике]] стекао снажан политички утицај. Ти су се трендови највише могли приметити код бејбибумера од којих су многи напустили радикалне идеје своје младости како би пригрлили или верски конзервативизам или безочни материјализам кога је инкарнирала нова супкултура [[јапи]]ја.
 
Побољшање економске ситуације, али и поновни успон националног поноса након успешне [[инвазија на Гренаду|инвазије Гренаде]] [[1983]]. године и лосанђелеске [[Летње олимпијске игре 1984.|Олимпијских игара]] [[1984]]. омогућила је Регану да победи на председничким изборима. Иако је задржао оштар антикомунистички и антисовјетски став, Реган је долазак [[Михаил Горбачов|Горбачова]] на власт у СССР-у и почетак политичких реформи званих [[перестројка]] исправно протумачио као знак слабости код свог противника. Међутим, уместо да појача притисак, Реган је исправно закључио да би одмрзавање односа са СССР-ом омогућило да се ''царство зла'' сруши мирним путем, односно изнутра. Таква је политика своје оправдање добила 1989. године када се срушио [[Берлински зид]], а потом распао [[Источни блок]], а две године касније и сам СССР.
1.572.075

измена