Синајска архиепископија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 78.3.55.30 (разговор) на последњу измену корисника EmausBot
Нема описа измене
Ред 1:
{{Радови у току}}
{{Православна црква
| Црква 1 = Синајска архиепископија
Линија 5 ⟶ 6:
| Грб =
| Слика = [[Датотека:Katharinenkloster Sinai BW 2.jpg|250п]]
| Опис = Манастир [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] на [[Синај]]у
| Оснивач =
| Оснивање = [[451]] — помиње се на [[Халкидонски сабор|Халкидонском сабору]]
| Оснивање =
| Киријархална црква = [[Јерусалимска православна црква]]
| Аутокефалност =
| Канонско признање 1 =
| Аутономија = [[640]] — фактички <br /> [[1575]] — од [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] <br> [[1782]] — потврђена
| Канонско признање 2 = Канонски призната
| Предстојатељ = Архиепископ синајски, [[Архиепископфарански синајскии раифски [[Дамјан Самартзис|Дамјан]]
| Сједиште = [[Манастир Свете Катарине]]
| Резиденција предстојатеља = [[Каиро]]
Линија 38 ⟶ 39:
Рукоположење синајског архиепископа од [[7. вијек]]а врши јерусалимски патријарх, чије се име увијек прво спомиње на богослужењима. Манастир [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] је потпао под његову јурисдикцију [[640]]. године након освајања Египта од стране муслимана што је довело до потешкоћа у међусобним односима са [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]]. Званично је [[Аутономна црква|аутономија]] од [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] била добијена тек [[1575]], а потврђена [[1782]]. године.
 
== Организација ==
== Устројство ==
 
Данас,Од [[1973]]. на челу Синајске архиепископије се налази високопреосвећени [[Архиепископ синајски Дамјан Самартзис|Дамјан (Самартзис)]] са титулом ''„архиепископ синајски, фарански и раифски“''. Он је истовремено и [[игуман]] манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]].
 
Синајска црква се састоји из манастира [[Манастир Свете Катарине|Свете Катарине]] на [[Синај]]у и многих [[Подворје|подворја]]. Три подворја се налазе у [[Египат|Египту]], а 14 је ван њега: 9 у [[Грчка|Грчкој]], 3 на [[Кипар|Кипру]], 1 у [[Либан]]у и 1 у [[Турска|Турској]] ([[Истанбул]]у). Највеће подворје је подворје ''„Џувани“'' нау [[КипарКаиро|КипруКаиру]], из којег су потицали многи синајски архиепископи. У [[19. вијек|19.]] и почетком [[20. вијек]]а постојала су такође подворја у [[Бесарабија|Бесарабији]] и [[Руска Империја|Руској Империји]] — у[[Бесарабија|Бесарабији]], [[Кијев]]у и [[Тбилиси]]ју.
 
Синајска архиепископија има укупно 900 чланова (подаци из [[1986]]).