Ђурђевска скупштина у Крагујевцу (1829) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 5:
Ђурђевска скупшпина, одржана 10. маја 1829, обична је старешинска скупштина на којој је утврђиван порез. [[Милош Обреновић|Кнез Милош]] је отворио скупштину једном беседом у мојој је скупшгаинармма јасно оцртао спољно-политички положај [[Кнежевина Србија|Србије]] и других држава. [[Руско-турски рат (1828—1829)|Рат између Русије и Турске]] трајао је још увек; од Србије се тражи да остане у миру; ако би ми, под таквим околностима, нарушили мир, какву би корист од тога имали? Милош саветује одржавање реда и мира у земљи, јер ће се миром постићи више него ратом, a ратовати се не може већ и ради тога што је лањска жетва подбацила.
[[Град (падавина)|Град]] је [[1828]]. побио и оштетио многа села, па је опасност од глади била велика. То је једна од најнероднијих година из времена прве Милошеве владе. Кнез Милош је у току јесени наредио да се храна никамо не продаје на страну, a да се од имућнијих лица прикупи у општинама по нешто хране у кошеве па да се, кад наступи глад и потреба семена за сетву, дели сирогињи. „И сиротиња су наша браћа!" каже Кнез Милош у беседи, „браћу не треба пустити да од глади мре..
== Извори ==
| |||