Тајна скупштина у Крагујевцу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
мНема описа измене |
||
Ред 3:
== Тајна скупштина у Крагујевцу ==
Турци нису хтели да испуне [[Акерманска конвенција|Акерманску конвенцију]] склопљену с [[Руска Империја|Русијом]], a велике силе интервенисале оу оружаном силом у циљу да се направи једна демонстрација у корист [[Грчки рат за независност|ослобођења Грчке]]. У Русији превладавала је ратна струја, па је опасност од новог руско-турског рата била велика. Да би [[Кнежевина Србија|Србија]] била поштеђена од новог ратовања, [[Карл Васиљевич Неселроде|гроф Неселроде]] узео је на себе да једним поверљивим писмом упозна [[Милош Обреновић|Кнеза Милоша]] са царевим гледиштем који је био мишљења да Србија не улази ни у какву акцију већ да са владом у [[Цариград]]у и пашом у [[Београд]]у остане у најбољим односима, чувајући се и од повреда босанске границе.
Султан пак, са своје стране, једним манифестом, отворено се пред целим светом изјаснио против Акерманске конвенције, — што је значило рат кроз најкраће време, — али је налазио да није мудро да, у једном таком тренутку, одгурне од себе Србе и одрекне обавезе које је имао према њима. Стога је од Кнеза Милоша и старешина, уз редовна најлепша обећања, тражено да даду јемство да ће, у случају рата, остати неутрални, што је требало да буде потврђено једнгам писменим актом, „сенетом“ од стране кнеза и народних старешина.
| |||