Трајанов мост — разлика између измена

| пуштање= [[105|105.]]

'''Трајанов мост''' је био монументална грађевина на реци [[Дунав]] у делу где протиче кроз [[Ђердапска клисура|Ђердапску клисуру]] и спајао је [[Горња Мезија|Горњу Мезију]] и [[Дакија|Дакију]] (данашњу [[Србија|Србију]] и [[Румунија|Румунију]]) за време [[Римско царство|Римског царства]]. Мост је изграђен по наредби римског цара [[Трајан|Марка Улпије Нерва Трајана]]. Мост је свечано отворен [[105]]. године на [[Дунав (река)|Дунаву]]у, током Другог похода римског цара [[Трајан]]а на [[Дачани|Дачане]]. Дужина моста је била 1.097,5 метара и око 1.000 година је важио за најдужи мост икада саграђен у свету, налазио се у близини данашњег села [[Костол]] код [[Кладово|Кладова]] са српске стране и [[ТурнДробета-Турну Северин|Турн Северина]]а са румунске стране. Мост је пројектовао највећи [[архитекта]] тога доба [[Аполодор из Дамаска]]. [[Археологија|Археолошки]] остаци Трајановог моста и римског насеља [[Понтес]] се налазе неких пет километара од Кладова, источно од села Костол. Мост спада у ред најзначајних дела римског грађевинарства.

[[Трајан|Марко Улпије Нерва Трајан]] је рођен [[53|53.]] године, умро [[117]], а на престо ступио [[98|98.]] године као римски цар, наследник Нервин и припадник Антониске династије. Приликом преузимања власти Трајан је рекао:

Избор места за изградњу моста је био условљен природним карактеристикама Дунава на овим просторима. Корито реке је доста песковито. Дунав је на том делу био врло миран и малих дубина. Непосредна близина острва Шимијан пружала је могућност градитељима да се преграђивањем Дунава ток реке усмери најпре у један рукавац и на исушеном дну изграде стубови, а затим то исто учине са другим рукавцем. Анализом Прокопијевеог текста, а потом и топографским запажањем на терену показују да је Аполодор за време градње скренуо ток реке у рукавац који почиње код данашњег Фетислама - турске тврђаве западно од Кладова и опет се спаја са Дунавом испред [[Мала Врбица (Кладово)|Мале Врбице]], низводно од моста. Тако је већина стубова грађена на сувом. Архитекта из Дамаска, Аполодор, је о градњи моста извештавао редовно у свом спису који је касније изгубљен, а податке о мосту, његовом изгледу и градњи записали су историчари [[Дион Касије]] и [[Полибије]], као и песник из [[ВизантијаВизантијско царство|Византије]] [[Цецес]]. Мост је био изграђен од камена, дугачак 1.097,5 метара, са луковима високо изнад воде имао је 20 стубова и портале на приступу и на једној и на другој дунавској обали. Димензије стубова су око 18-19 пута 33-34 метара, а били су оријентисани дужином управно на ток реке с кљунастим додацима на предњој и задњој страни којима је умањивао притисак. Темељи стубова и портали били су веома тврдог цемента направљеног од шљунка утиснутог у малтер, изнад тога су постављени редови опеке, а стубови су имали језгро од малтера, оплаћеног тесаницама и опекама. Применом „роштиља“ - попречно и уздужно постављеним дрвеним гредама које су пролазиле кроз језгро постигнута је већа чврстина Аполодорове грађевине. Трајанов мост је подигнут за невероватно кратко време, од [[103|103.]] до [[105|105.]] године. То је први мост икада подигнут на доњем Дунаву који је на том месту широк око 800 метара и око 1000 година је важио за најдужи мост икада саграђен и то у рекордном року с обзиром на тадашњу технологију градње. Изглед му је уклесан много година касније на [[Трајанов стуб|Трајановом стубу]] у [[Рим]]у. Након изградње Трајан је наредио да се у стену изнад пута уклеше натпис:

Двадесет стубова се још могло видети [[1856|1856.]] године, када је водостај Дунава био рекордно низак. Године [[1906|1906.]] Међународна комисија за Дунав је одлучила да уништи два стуба који су ометали навигацију. Остаци 16 стубова Трајановог моста су лоцирани [[1932|1932.]] године. Пола века касније археолози су успели да лоцирају њих 12, а четири је вероватно у међувремену однела вода. Остаци првих стубова на обе стране и данас се могу видети на обалама Дунава.

Током своје историје мост је неколико пута истраживан, али археолошки радови нису никада до краја спроведени. Последње истарживање, започела је археолог [[Гордана Каровић]], која је средствима Министарства културе Републике Србије и српских предузећа регистрованих за подводна истраживања, у септембру [[2003|2003.]] године обавила припремна снимања корита Дунава у зони Трајановог моста. Та истраживања су донела велики број докумената добијених савременим методама и употребом сонара, електронским уређајима, као и роњењем и снимањем подводним камерама. Видео-снимања су дала одличне кадрове подводних остатака Трајановог моста на којима се, поред клесаних камених блокова, уочавају добро очуване дрвене талпе и шипови. На овим дрвеним остацима и након 1900 година проведених под водом, јасно уочавају годови. Мерењима је утврђено да је укупна дужина моста 1.097,5 метара, међуосовински размак 18 речних стубова приближно 55 метара, а ширина моста 14,5 метара.