Велика субота — разлика између измена

'''Велика субота''' ({{јез-гр|Μεγάλο Σάββατο}}) или '''страсна субота''' је [[Хришћанство|хришћански]] празник посвећен успомени на погреб [[Isus HristИсус|Исуса Христа]] и његов силазак у Ад. Она је део [[Страснавелика седмица|страсне седмице]] и увод у [[ВаскрсУскрс|Васкршње празнике]].

[[Православна црква]] верује да је Христос био тога дан у гробу Телом, а да је духом био у Аду, а у исто време на престолу био са [[Бог Отац|Оцем]] и [[Бог Свети Духдух|Духом]], самим тим што је Он свеприсутни [[Бог]], неодвојив од друга два лица [[Света Тројица|Свете Тројице]]. На тај дан је Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог [[Васкрсење ГосподњеУскрс|Васкрсења]].

Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред симболичним Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. Уз читање целог 118/119 [[Псалми|Псалма]] певају се статије - стихови у којима се слави умрли Спаситељ као Васкрсење и Живот и изражава бол, жалост и туга [[Пресвета Богородица|Пресвете Богородице]]. У канону Велике суботе, чије су песме написали Марко Идрунтски (од прве до четврте) и [[Козма Мајумски]] (од шесте па до краја), док је ирмосе прве четири песме писала монахиња Касија (810), слави се победа Христова над [[Смрт|смрћу]] и први пут се сазнаје да је ова благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав, преблагословена субота. У њој је Спаситељ уснуо, уз Његово обећање да ће Васкрснути у трећи дан.

Велика субота је дан уочи [[ВаскрсУскрс|Васкрса]]а у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра пре изласка сунца. У [[Хомоље|Хомољу]] месе колач - васкршњак - окићен босиљком, као и мањи колачићи.