Лака крстарица — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (reference)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
[[Датотека:Mikhail_Kutuzov_%28cruiser%29.jpg|мини|десно|300п|Руска лака крстарица Михаил Кутузов, на вечној стајанци у бази Новоросијск, 2005. године.]]
'''Лака крстарица''' ([[енглески језик|енг]]: -{''light ctuiser''}-, [[француски језик|фра]]: -{''croiseur léger''}-, [[немачки језик|нем]]: -{''kleiner kreuzer''}-, [[руски језик|рус]]: -{''легкий крейсер''}-) је назив који долази од израза „лаки оклопни крсташ“, и њиме се означава врста [[бродски оклоп|оклопљене]] [[крстарица|крстарице]] која је настала почетком [[XX20. век|XX века]]а као хибрид [[заштићена крстарица|заштићене крстарице]] и [[оклопни крсташ|оклопног крсташа]], а убзо је и заменила та два типа.
 
== Настанак ==
 
У периоду од [[1890]]. до [[1905]]. године, у свим ратним морнарицам долази на основу намене, до класификације крстарица на; -{''I класу''}-, -{''II класу''}-, и -{''III класу''}-. Крстарице -{''I класе''}- имале су улогу заштите сопствених комуникација и вођење [[Крстарички рат|крстаричког ратрата]]а на [[Океан|океанима]]. Крастарице -{''II класе''}-, такође су имале исти задатак као и претходне, стим што су због мањег депласманам њихова операцијска подручја, била мора. Крстарице -{''III класе''}- су требале да дејствују у склопу флотних састава. Основно наоружање крстарица, била је артиљерије, али су имале и 4 до 6, углавном надводних, торпедних цеви. Када се испоставило да крстарице -{''I класе''}-, имају и сувише слаб оклоп, [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велика Британија]], [[Француска]] и [[Сједињене Америчке Државе]] започињу са градњом нове врсте ратног брода, који је добио назив [[оклопни крсташ]]. Након [[Руско-јапански рат|Руско-јапанског рата]], показало се да оклоп крстарица -{''II''}- и -{''III класе''}-, је толико слаб, да не може заштити виталне делове брода чак ни од топовских пројектила мањег калибра.<ref>''Крстарица'', '''[[Војна енциклопедија]]''' књига 4. - страна 727, Београд 1972. године.</ref>
[[Датотека:HMS Aurora (1913).jpg|десно|300п|мини|Лака крстарица Аурора, класе Еритјуз, 1913. године.]]
За прве „праве“ лаке крстарице, сматрају се британски бродови [[Британске лаке крстарице класе Еритјуз|класе Еритјуз]]<ref>Практично ту част су више заслижиле крстарице класе Чатам, које су такође имале оклопни појас и турбине, а први брод те класе је ушао у строј свега пар месеци након што је почела изградња крстарице Еритјуз, но појам «Лака крстарица» се прво употребио код извиђачких крстарица са турбинама: [http://www.wunderwaffe.narod.ru/Magazine/MK/1995_04/06.htm Снаге Велике британије 1914. - 1918. године. Приручник састава бродова - Лаке крстарице.], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>, насталих као даљи развој ивиђачких крстарица (-{''Scout cruiser''}-). Оне су се одликовале многим новитетима, од којих је главни био, оклопни појас у висини водене линије.
 
 
Разлика између лаких и [[тешка крстарица|тешких крстарица]] је била прилично нејасна све до [[Вашингтонски поморски уговорспоразум|Вашингтонског поморског уговора]] из [[1922]]. године, којим је установљен стандард према којем су тешке крстарице постале све оне с главним топом чији је калибар већи од 155 -{mm}-.
 
Величина ових јединица се креће од 5000 па до око 8000 тона, а максимална брзина од 33 до 37 чворова.
1.572.075

измена